Similar topics
    Affiliates
    Valhala free forum
     
    Search
     
     

    Display results as :
     


    Rechercher Advanced Search

    Latest topics
    » Uslužno farbam sve vrste minijatura!!!!
    Tue Jul 05, 2016 9:55 am by Jocinetu

    » KMK 2015, 7. in 8. November. Slovenia - 9 Age
    Wed Oct 28, 2015 8:24 pm by finaglista

    » Izvori Magije potrebno
    Thu Mar 19, 2015 3:29 am by Moff

    » VI. Topor Team Tournament 2015.
    Sun Mar 15, 2015 10:32 pm by Zvijerko

    » PORUDZBINE !!!
    Wed Feb 18, 2015 9:26 pm by tpoba4

    » BSG LARP slike
    Tue Feb 17, 2015 7:05 am by Branzila143

    » Epic mega battle
    Thu Dec 11, 2014 12:21 pm by sashasuman

    » IZVEŠTAJ SA DANA FANTAZIJE 2010
    Thu Nov 27, 2014 9:21 am by harronasad

    » KMK 2014 / 25-26.10.2014 Slovenia season ending
    Wed Oct 29, 2014 10:20 pm by finaglista

    September 2017
    MonTueWedThuFriSatSun
        123
    45678910
    11121314151617
    18192021222324
    252627282930 

    Calendar Calendar


    Zemlje Eninoka

    Valhala :: IGRE :: RPG :: Eninok

    View previous topic View next topic Go down

    Zemlje Eninoka

    Post  =Charok= on Mon May 17, 2010 12:03 am

    Zemlje Eninoka


    Althorn
    - zauvek između Disala i ostatka sveta
    Arhipelag - Ako na moru ugledate crvenu zastavu sa zlatnim, bucmastim suncem koje se smeje, ...sklonite svoje zlato i spremite mač
    Astan i Asred - Dve zemlje, jedan narod
    Bothwell - Sedište Waukeenara na Eninoku
    Bujan - davno beše rečeno da je takvo ime grada u kome duše mrtvih žive...
    Bured Gul - kraljevina Patuljaka koja se širi na dva sveta
    Darzul - Savez bakra i kamena
    Disalsko More - Ko nije video svetlost pustinjskog sunca i ples pustinjske žene, taj nije živeo
    Dvograd - konac kojim je Astan zašiven za Asred
    Dži Lung Tan Šan - hram sekte Žutih Ogrtača
    Goddad - Zemlja raspeta između sudbine i časti
    Gyerbah al Dissal - Biser pustinje sa mračnim jezgrom
    Har'Giriyeth - Mesto gde se veruje u boljeg Shabaha
    Klatskalun - zemlja visokih kula i dubokih jama
    Krošutov procep - i dan danas se može čuti ponosno "Da, ja sam iz Procepa"
    Letija - Šuma preko noći, narod odvajkada
    Malvasija - Svilodolska svila i Sedam drveta i tužna priča o omiljenom lordu
    Milborn - Od seoceta do zemlje užasa
    Mirrimbar - Vilovnjaci usred zlatnog doba
    Narag Inbar - In the time that was before the Battle of Starspire there was but One Great King of All Dwarves
    Rondam - More donosi život
    Sad rahzem - Ako ti neko kaže da postoji pustinjski cvet onda ti govori o Sad-Rahzemu
    Šeundolija - Zvuk koštanih gusala na obali Disalskog mora
    Shezbah - "Grad izgraden na reci paganske krvi, srušenim hramovima i spaljenim šumama"
    Shwei-Ar Protectorate - Matrijarhat pod okriljem Vendije
    Silverglade - Celeb-taur-nu-fuin, zemlja srebrnog drveća i dom sedam porodica šumskih vilenjaka
    Slobodni gradovi - jedino što je ostalo od ponosnog kraljevstva
    SSazar Zath - Zloglasna civilizacija ljudi-zmija
    Tobanov do - ”Toban je još živ, i motri na nas...”
    Ulef - sa kuće na kuću mogaše se preći mostovima koji behu sačinjeni od magle
    avatar
    =Charok=
    Admin
    Admin

    Posts : 790
    Join date : 2010-03-16
    Age : 39
    Location : Novi Sad, Vojvodina

    Character sheet
    Name: Enter name
    Race: Human
    Gender: Male

    View user profile http://www.valhala.eu

    Back to top Go down

    Re: Zemlje Eninoka

    Post  =Charok= on Mon May 17, 2010 12:03 am

    Althorn
    zauvek između Disala i ostatka sveta
    by Charok
    O gradu: Althorn je pustinjski grad između šume i ravnice. Belo okrečene zgrade od naboja i visoke kule (minareti) kontrastiraju tamno zelenilo i obilje vode po baštama.
    Na samom ulazu u Althorn nalaze se stražari koji su naoružani sabljama i samostrelima. Preko lančanog oklopa prebačena je uniforma plavo-žute boje na kojoj se nalazi izvezen mač koji je obavijen nekom trnovitom biljkom. Stražari vrlo detaljno pregledaju putnike i raspituju se o razlogu dolaska i koga poznaju i koliko će se zadržati. Iza njih se uočava ulica sa dosta velikom aktivnošću, pokrivena tendama. Postoji šarenilo prolaznika i objekata a oseća se i dosta jak miris začina u vazduhu koji povremeno odnese povetarac donoseći miris vode i čistoće.
    O Vladarima: Althornom odnedavno vlada Hadži-Doran, ogroman čovek ružnog lica ali gospodskog držanja, koji je borbom zadobio titulu Wirta za Voće. Ovo je čisto fiktivna titula koja se kao i ostala Wirtstva, dobija borbom. Tradicionalni ceremonijalni dvoboj se tokom istorije degradirao u nadmetanje moćnih individua za status u gradu. Dolaskom ovog severnjaka na
    Ostale ličnosti od značaja: U gradu su izdiferencirane 2 struje. Jednu čine Wirt-ovi poslanstava za Vodu Terrion Plavi, Veru, prvosveštenik Shabahov Amil Arun Dukhar i Odbranu, Ser Gregor Severni Od Plavog Zmaja - ovo je grupa koja se zalaže za proterivanje Dažboga iz grada. Nasuprot njima se nalazi poslanstvo za Porez (Gerrard Krvoslednik), za Protokol - Iorlas Srebrnooka, za Pravdu Morinn Kamenolomac. Najvatreniji branilac Dažboga je svakako Morinn. On je jedan još uvek mlad patuljak, najviši sveštenik pa prema tome i glava skromne crkve Dathlarove u Althornu. On je u Dažbogu video način za uspostavljanje ravnoteže u Althornu.
    Ubistvom Wirta poslanstva za Voćnjak (Borin Sabljozubi) sve je odlučeno. Hadži-Doran je jasno stavio do znanja ko će poneti breme lidera u Althornu.
    O Stanovnicima: Zbog poznate netolerancije Disalaca prema ostalim rasama, Althorn je trenutno pretežno ljudski grad. Ostale rase izbegavaju Althorn, mada postoji određena grupa trgovaca raznih rasa koji zbog velike dobiti koju obećava ovo raskršće pristaju da trpe raznovrsno maltretiranje.
    O Politici: Sadašnji Althorn je primer efikasnosti Disalske politike. Počelo je uvođenjem Disalske kulture i olakšicama Althornskim trgovcima, nastavilo se progonom drugih religija, a završeno je bitkom s neprijateljski raspoloženim Relkathovim sveštenicima i naglim smirivanjem situacije. Nekada nezavisni trgovački grad, Althorn je danas glavna ispostava Disala na zapadu u kojoj se dobro živi, ako ste dobar Šabahovac. Građanstvo, pretežno trgovci, svoje negodovanje ovom baršunastom represijom izražava uglavnom posle obilnih obeda ili šapatom u sad već malobrojnim krčmama.
    O Uslugama: Althorn je raskrsnica u svom regionu. Roba dolazi sa svih strana i odlazi na sve strane. Mogu se naći proizvodi svih okolnih naroda, a saobraćaj s Disalom održava narod Šeundola sa svojim stadima tovarnih buba. Althorn je ujedno i kulturni centar. Ovde se okupljaju bardovi iz celog Eninoka da učestvuju na festivalima koje Disalski kalifat često organizuje, istina više u cilju promovisanja svoje kulture, a manje iz interesovanja za kulture ostalih naroda.
    Glasine: Postoji tajna organizacija posvećena proterivanju Disala iz Althorna. Pominje se i enigmatična ličnost pod nadimkom "Pauk".
    Hadži Doran je ustvari prerušen kalifov sin kojeg je otac poslao da stekne iskustvo u vladanju.
    Relkatova crkva ima omanji hram negde u Althornu.


    Last edited by =Charok= on Mon May 17, 2010 12:05 am; edited 1 time in total
    avatar
    =Charok=
    Admin
    Admin

    Posts : 790
    Join date : 2010-03-16
    Age : 39
    Location : Novi Sad, Vojvodina

    Character sheet
    Name: Enter name
    Race: Human
    Gender: Male

    View user profile http://www.valhala.eu

    Back to top Go down

    Re: Zemlje Eninoka

    Post  =Charok= on Mon May 17, 2010 12:04 am

    Arhipelag

    Ako na moru ugledate brz, okretan i lep brodić i na njemu vidite crvenu zastavu sa zlatnim, bucmastim suncem koje se smeje...
    ...sklonite svoje zlato i spremite mač

    by Avram

    O zemlji:
    Ne zna se koliko tačno ostrva ima na jugu Eninoka i to iz dva razloga. Prvi je što ima puno sitnih ostrvaca koje je jako teško prebrojati i ucrtati na mape. Drugi je što je tek poneki brod zašao na jug a da nije opljačkan ili potopljen, pa svi izbegavaju da putuju tamo. Mnoštvo pirata zove ova ostrva svojim domom a mnogi od njih zaista i imaju domove na ostrvima. Ostrva su veličine od nekoliko metara pa do velikih ostrva sa dva do tri naselja na sebi.

    -Od danas će se more klanjati vašim brodovima a vetrovi sa ponosom dodirivati vaša zlatna jedra! Gospa će vam se smešiti i darivati vas bogato!
    Ka pobedi plovimo i njoj se radujemo! Rođeni mi smo za ovaj dan, dan kada brodovi pirata tonu! Hrabro, brat do brata, isukanih mačeva i razapetih jedara, napred u pobedu!
    Karlun "Ćoravi", zapovednik Bothwellske flote pred bitku Tri Sidra

    Arhipelag daje priliku za navigaciju samo onima koji imaju dar - ono što narod arhipelaga zove Duplo oko, tj. sposobnost da položaj broda odrede koristeći eninočko nebo koje je noću prepuno zvezda koje se kreću na sve strane raznolikim putanjama. Takve osobe su nadaleko tražene, a piratske posade ih čuvaju više od svojih kapetana (koji, istinu govoreći traju kraće nego neka putovanja).

    O Vladarima: Pravog i jedinstvenog vladara nema, već postoje pirati sa jakim flotama koji nameću svoju volju lokalnom stanovništvu. Tesko je i reći ko su ti pirati, jer je veličina flote jedino merilo moći a flote često potonu... Stanovništvo, s druge strane ima više koristi nego štete od piratskih flota, jer naselja na ostrvima pljačka jedino kapetan koji je stvarno loše prošao na severu.

    Beau Tealeaf: Ako ne najopasniji, onda bar najupečatljiviji i najuporniji pirat. Zapravo je hobit iz Silver Glade-a koji je nakon nekoliko godina avanturisanja odlučio da se doseli kod jednog svog rođaka koji je bio ribar na južnim morima. Kako je kasnije saznao, rođak nije bio ribar već sitni krijumčar i pirat. Beau je preuzeo posao od rođaka i uskoro zaplovio pod crvenom zastavom sa zlatnim suncem nasmejanog hobitskog lica. Sa sobom uvek vodi Bubicu, velikog oklopljenog psa koji je verovatno najgluplji pas južnih mora. Tealeaf većinom pljačka mala naselja južno od Dvograda i ponekad zađe u vilenjačke vode. Militrov vernik i sveštenik.

    Esir ibn Harun Kahtan poznatiji kao "Scimitar": Teško je zamisliti pustinjskog ratnika kao pirata, ali "Scimitar" je upravo to. Ranije je bio pripadnik Dissalske vojske, napredovao je u službi i na kraju je poslat na jug da nauči ponešto o brodovima. Cilj njegove ekspedicije je bio krajnje neobičan. Kalif je želeo da ima brod koji plovi pustinjom. Nekoliko Sheika je rešilo da napravi takav brod za svog Kalifa i ... neko je morao da nauči da upravlja brodom. Na žalost njegovih sunarodnika, Esiru se svidelo more a počeo je da se kreće u drustvu "poštenih moreplovaca". Uskoro je završio kao pirat a posle jedne pobune i kao kapetan. Od tada je poznat kao surov kapetan koji savršeno barata scimitrom (odatle nadimak). Esirova "prestonica" je krčma "Zarđalo Sidro" na Kaerp Isle-u. Pljačka većinom brodove iz Bothwell-a jer ga izgleda i dalje jako mrzi , iako se odrekao Shabah-a.

    Gathuk "crno jedro": Malo se zna o ovom piratu, sem da je najopasniji od svih. Njegova posada je najkrvoločniji skup posle čopora Dissalskih šakala. Retko ko ga je video i doživeo da ispriča kako izgleda ali najcešće ga opisuju kao visokog, krupnog čoveka koji neprestano nosi ogrtač i kapuljaču. Ima dosta brodova a mesto gde njegovi brodovi pristaju nije poznato. Pljačka sve što stigne, čak se često odvaži da napadne i vilenjačke brodove.

    Kahalsko Bratstvo : Nekoliko kapetana je formiralo ovu zajednicu, koja je trebala da bude najveća pretnja svim morima. Nesuglasice među osnivačima su onemogućile upehe bratstva i jos uvek čine da ono gubi na važnosti. Često se viđaju njihovi brodovi kako se međusobno bore. Važniji kapetani bratstva su Elirik "Tri Prsta" i Naktan "Strela" Kahorban...

    - Brodovi Bothwella ispred! Da budimo kapetana?
    - Ne. Kada se probudi reci mu da smo potopili tri čamca sa nekim ribarima-ratnicima
    Torek,mali od palube i Iril, Prvi kapetan broda "Crna Osveta" pred bitku Tri Sidra

    Ostale ličnosti od značaja:

    Lais "Mutavi" - Brodograditelj iz Kaerp-a. Drzi radionicu za izradu brodova, Zanat je učio u Dvogradu ali se umešao u neke mutne radnje (preoteo krijumčarski posao Militrovcima ). Majstor ga je tada (kao kalfu) isterao jer su militrovci pretili da će zapaliti brodogradilište ako im ne da celu zaradu od posla i kamatu. Skrivao se ali su ga našli i kada su videli da novac nije kod njega - odsekli su mu jezik. Tada je pobegao i nastanio se na Kaerp Isle-u. Ne pravi velike brodove, već male, brze i okretne, tj. baš onakve kakve koriste pirati. Često pravi i brodove sa tajnim prostorijama, koji se koriste za krijumčarenje robe...
    Njegovi brodovi se lako prepoznaju po figuri na prednjem delu broda. Uvek na te figure stavlja jedan isti ženski lik - lik devojke zbog koje je preoteo posao od Militrovaca, jer je želeo da sagradi kuću i oženi je. Njoj je dao novac pre nego što su ga uhvatili i nikada je više nije video...

    Lord Nathael Sealnathil - vilenjak, zapovednik drugog broda Mirrimbarske flote, čuvenog "Plavog Cveta". Lord je rođak Mirrimbarskog kralja i jedan od najvecih "lovaca" na pirate. On je sa svojim brodom potopio mnoge piratske brodove a poslednji uspeh mu je "Bitka Tri Sidra" Naime, piratski brodovi koji su pripadali Kahalskom Bratstvu su napali Bothwellske brodove koji su pokušali da izbegnu borbu i tako zavrsili u vilenjačkim vodama. Tu je do pomorske bitke ipak došlo, a ubrzo se pojavio "Plavi Cvet" i priključio se borbi. Pošto Bothwell-ski brodovi nisu trazili dozvolu Mirrimbarskog kralja da uplove u njegove vode, "Plavi Cvet" je i njih smatrao neprijateljima. Na kraju su potopljena četiri broda Kahalskog Bratstva, uključujući i čuvenu "Crnu Osvetu" i dva brodića Bothwellske flote. Ostali brodovi su uspeli da umaknu...

    ...Potopite brodove pirata i Bothwella ali ... pazite da ne naudimo vodama južne obale.
    Lord Sealnathil od kuće Plavog Cveta Mirrimbarskog, pred bitku Tri Sidra

    Naselja:

    Kratki zaliv : Ime je očigledna aluzija na lokalnog pirata Beau Tealeaf-a koji je hobit. Naselje nije veliko ali lokalno pristaniste je prometno. Ovde se moze naći nekoliko prodavnica razne robe, kovač i naravno dosta stolara i tesara. Gradic je pun mornara, krijumčara i pirata. U gradiću se nalazi i Militrova crkva, jedna od retkih koje nisu sakrivene. Većina ostrva na kom se naselje nalazi je pusto, sem nekoliko kućica na jugu koje cine "Gatherov konak".

    Gatherov konak: Krčma, četiri kuće i dvadeset duša čine ovo naselje. Mesto je pravi raj za krijumčare koji imaju skrivena skladišta svuda po ostrvu... Gather je starac koji drzi krčmu a u kućama žive stari pirati koji su odlučili da "bace sidro" i nastane se negde.

    Kaerp: Gradić na ostrvu "Kaerp Isle", sto je očigledno odgovor na ime glavnog Bothwellskog grada, Kaerp-hill. Najvažnija građevina je "Zarđalo Sidro", krčma uvek puna krijumčara i ruma. U gradu živi većina stanovnika južnih ostrva a ujedno je i najveće naselje ovih ostrva. Pored raznih zanatlija kojih ima i u drugim naseljima, ovde živi i jedan brodograditelj.

    Sharin: Ovo ostrvo je najveće ostrvo južnih mora i na njemu se nalaze četiri gradića. Svaki od ovih gradića ima nešto stanovnika koji se bave ribarenjem. Od svih naselja na ostrvima, ova četiri imaju najmanje dodira sa piratima. Zbog toga ih pirati često i pljačkaju, pa su stanovnici organizovali i neku vrstu milicije za odbranu. Nekoliko ribarskih brodova se uvek moze naći u vodama oko ostrva a oni služe i kao izviđački brodovi u slučaju piratskog napada...

    Kahala: Maleno ostrvo sa dva sela na sebi. Vazno je samo jer se na njemu okupljaju članovi Kahalskog bratstva...

    Stanovnici: Stanovnici južnih ostrva su raznih rasa i međusobno se smatraju jednakima. Vecina se bavi ribarenjem ili zanatima (u gradovima). Cak i u gradu stanovnici su većinom neobrazovani, bučni i nepristojni, a jako slabo shvataju pojam lične imovine, tako da treba paziti svoju kesu sa zlatom. Većina veruje u bogove koji imaju veze sa morem ili trgovinom, dok dobar deo svoje molitve upućuje Militru. Stanovnici su najvećim delom došljaci i to najviše iz Bothwell-a i Dvograda. Bothwellci su stigli sa talasom emigracije koji je krenuo pre šezdesetak godina, kada je Ahriman stupio na vlast u Karphillu.

    Politika: Ostrva nemaju jedinstvenu spoljnu niti unutrašnju politiku. Međusobni savezi piratskih kapetana su retki i najčešće kratkotrajni. Beau Tealeaf održava kontakte sa militrovcima u Dvogradu ali zbog toga ima i mnogo neprijatelja (među simpatizerima drugih gildi). Postoji bar desetak izaslanika dvogradske gilde čamdžija koji se bave ribarenjem a u svojim kućama imaju skladišta krijumčarene robe koju na otvorenom moru doturaju svojim članovima iz grada. Bothwell zauzima oštar stav prema piratima, ali nije retkost da vojvode plate jednog pirata da potopi brod nekog drugog, a već sutra da plate nekog trećeg da poptopi prvog.
    Vilenjaci gledaju na pirate sa prezirom (kao i na sve ostalo) pa se trude da potope njihove brodove. Retko se dešavalo da dođe do pregovora izmedju vilenjaka i pirata. Beau Tealeaf je jednom prilikom opsedao jedan mali vilenjački priobalni gradić i tražio je zlato da bi digao opsadu. Pregovori su nastavljeni sa njegovim rođakom a vodili su se oko glave dotičnog pirata, koji je kasnije vraćen u život...

    Glasine:
    Prica se da je najlepša devojka južnih ostrva Elyra, ćerka starog Gather-a. Takođe kažu da nije teško dospeti u njen krevet ali ... retko ko poživi da ispriča. Dosta mladića je završilo na malenom groblju u blizini konaka i dok lokalno stanovništvo kaže da ih je Gather ubio jer ih je zatekao sa ćerkom, neki tvrde da su momci "skupili jedra" dok su bili sa mladom Elyrom. Kako i zašto ... niko nije poziveo da ispriča.

    Neki kažu da je Bubica, pas Beau Tealeaf-a zapravo zmaj koji se pretvara da je pas. Drugi kažu da je onda taj zmaj ili dobar glumac ili jednostavno glup...

    Militrovci putuju od ostrva do ostrva. Priča se da traže nekakvo zakopano blago, dok neki tvrde da traže mesto za novu crkvu ili skrovište...

    Lais "Mutavi", prodaje radionicu jer želi da se vrati u Dvograd i potraži staru ljubav...

    U gradovima Sharin-a jedan bard je proneo priču da je Gathuk zapravo bivši mornar sa "Crvene Princeze", dvogradskog broda, kojim se vozila roba i putnici ka Bothwell-u. Po toj priči, Gathuk je bio prvi oficir, a većinu vremena je provodio urlajuć na mornare i udarajući ih. Često je, u stanjima pijanstva, počinjao da maltretira i putnike. Jednom prilikom se brodom vozio predavač sa Ulefske Akademije (kažu dobar prijatelj Malusa Srebrnog). Gathuk ga je navodno napao nožem a ovaj se efikasno odbranio tako što je stvorio mlaz kiseline koji je poprskao Gathuka. Navodno Gathuk zbog toga i nosi masku.

    Morski puž, brod za koji se priča da saobraća izmedju Tealeafa i Dvograda, nestao je u vodama jugoistočno od Dvogradske luke, i nije nađen nikakav trag ni posade ni broda.

    Esir Scimitar je povratio veru u Shabaha a ovaj ga je za to nagradio zaustavivši dvadeset sedam zvezda na nebu.
    avatar
    =Charok=
    Admin
    Admin

    Posts : 790
    Join date : 2010-03-16
    Age : 39
    Location : Novi Sad, Vojvodina

    Character sheet
    Name: Enter name
    Race: Human
    Gender: Male

    View user profile http://www.valhala.eu

    Back to top Go down

    Re: Zemlje Eninoka

    Post  =Charok= on Mon May 17, 2010 12:06 am

    ASTAN i ASRED
    Dve zemlje, jedan narod
    by Avram
    Istorija Astana: Pre nastanka krajevine na teritoriji današnjeg Astana postojalo je mnoštvo većih ili manjih veleposednika. Ratovi između ovih malih feudalnih država, koje su najčešće bile grad i bliža okolina, bili su česti. Vekovima su porodice međusobno ratovale pa zatim sklapale primirja da bi povele rat protiv drugih. Porodice sa najvećim posedima u to vreme bile su Efebar i Prian. Porodica Efebar posedovala je mnoge zamkove, većinom mačem otete od pravih vlasnika, dok je bogatstvo Prianovih bilo opevano u mnogim bardovskim spevovima. Ove dve porodice ujedinjene su brakom Gospe Emise Prian i Edgarda Efebara. Lord kuće Prian bio je prinuđen da uda ćerku za Efebara, kako bi sačuvao zemlje. Bilo mu je jasno i da su Efebari na brak pristali samo zbog miraza (koji je bio dovoljan da se podigne vojska koja je ujedninila kraljevstvo).

    Uskoro su ove dve porodice porazile sve koji su im se suprotstavili i čak i danas se za uspešnog čoveka kaže"mačem Efebar, zlatom Prian". Kada su sve manje kuće postale vazali Edgard se proglasio za "kralja na istoku". Nezadovoljan odnosom sa "kraljevskom porodicom", lord Priana, Tarimil odlučuje da odgaji sina jednog od svojih plaćenika koji je bio brđanin na dobrom glasu. Priani su se nadali da će se moći u budućnosti osloniti na pomoć brđana u eventualnom preuzimanju krune. Ovu politiku je nastavio i njegov sin, brat gospe Emise, Emaril.

    Ovim kraljevstvom je upravljano iz grada koji je danas prestonica Astana - Sazinara

    Istorija Asreda: Pobrđa današnjeg Asreda vekovima su naseljavali varvari, koji su često upadali u bogatiji i razvijeniji Astan radi pljačke. Male grupe razbojnika bile su slabo opremljene i često su njihove glave završavale kao ukrasi na zidinama astanskih utvrda. Da su njegova braća nespremna za borbu video je i mladi ratni zapovednik Ebfraug od plemena Thun'makash. On je deo života proveo u gradovima Astana i naučio je dosta o disciplini, opremanju vojske i komandovanju, boreći se kao plaćenik porodice Prian. Kada se vratio "preko mora" primenio je astanska vojna pravila i od svog plemena napravio prave ratnike. Thun'makash su u narednih nekoliko godina pokorili sva plemena Makash-a (kako su sebe nazivali preci današnjih žitelja Asreda). Kada je sredio prilike u svojoj zemlji proglasio se za Urag Makasha (prvi tj. najveći Makash) što bi odgovaralo tituli kralja.

    Rat zmajeva: Ebfraug je pripremao napad na Astan ali ga je iznenadna bolest sprečila u namerama. Njegov sin Darug je tada preuzeo vlast. Dečak je vaspitavan na dvoru Priana, koji su bili zahvalni Ebfraugu na uslugama i videli su u Makashima priliku da eliminišu porodicu sa kojom su se "venčali" - Efebare. Dečaku su Priani pomogli da kontaktira stanovnike obala unutrašnjeg mora i da sa njima sklopi savez. Koristeći njihove male lađe, Darug je preveo vojsku preko mora i udario na "kraljevinu istoka". Rat je trajao godinama i često su se susretale ljubičaste zastave sa zlatnim zmajem (grb Kraljevine) i barjaci zelene boje sa belim zmajem (grb ujedinjenih plemena Makasha). Zato je rat i nazvan "Rat Zmajeva". Obe strane je rat iscrpljivao a sreća je često prelazila sa jedne na drugu stranu. Ipak, kako se rat vodio samo na prostoru današnjeg Astana, "kralj istoka" je imao mnogo više problema nego Makashi. Sukob je okončan kada su Priani i zvanično prešli na stranu Makasha u "bici kod Sazinara". Tada je njihovom izdajom grad pao a već ostareli kralj Edgard je pogubljen. Mladi Darug se oženio Elenorom, ćerkom Edgarda i Emise (tj unukom Tarimila, Lorda Priana) i proglasio se novim "kraljem istoka". Emaril Prian je podržao krunisanje kao i svi njegovi vazali i vođe naroda sa obala unutrašnjeg mora, tako da je godinu dana kasnije, kada su i najuporniji protivnici novog kralja smireni, mir zavladao istokom. Nova zastava bila je zeleno ljubičasta kako bi ukazala na jedinstvo oba naroda.


    Astan i Asred: Mir je potrajao dugi niz godina i oba dela kraljevstva su se razvijala vrlo brzo. Nije bilo spoljnih pretnji sem povremenih napada južnih pirata tako da se kraljevstvo razvijalo nesmetano. Trgovina je cvetala i činilo se da nema kraja sreći i razvoju. Tada se desilo ono što je promenilo dalji tok istorije ovg kraja. Kralj Febranil II imao je dva sina Astana i Asreda, dva snažna i sposobna mladića. Na žalost celog kraljevstva, kralj je poginuo tokom malog vojnog pohoda vođenog radi gušenja pobune plemića sa severa. Na pohod je išao i sin prvenac, Asred dok je mladi Astan, ostao da upravlja Sazinarom. Kada je čuo za očevu smrt, Astan je video priliku za sebe. Optužio je brata da je ubio oca kako bi došao na vlast (kao starijem to pravo je Asredu pripadalo). Koristeći spletke ubedio je plemstvo da ga brzo krunišu i naredio je hvatanje "izdajnika". Asred je na sreću dobio vest o tome pre nego što se približio Sazinaru i tako je izbegao smrt. Pobegao je na istok i tamo je u najvećem gradu Makashalu potražio saveznike. Našao ih je u nezadovoljnim plemićima koji su smatrali da kraljevi iz Sazinara obraćaju više pažnje na zapadni deo kraljevstva a nepravedno zapostavljaju istok (sa kog je i potekao prvi kralj ujedinjenog istoka, Darug). Uskoro je Asred proglašen kraljem i tako je počeo novi rat.

    Drugi rat zmajeva (poznat i kao astansko-asredski): Zeleno-ljubičasta zastava se ponovo pocepala na dve: ljubičastu - astansku i zelenu - asredsku. Zbog toga se ovaj sukob često naziva "Drugi Rat Zmajeva". Trajao dugi niz godina i svodio se na povremene upade jedne strane na teritoriju druge i obratno. Kraljevina Asredova i Kraljevina Astanova su bili novi nazivi sukobljenih država i ti nazivi stoje i danas u novijoj varijanti (Kraljevina Astan i Kraljevina Asred). Asred je naredio zidanje tvrđave iznad "Olujnog moreuza". Zidari su prvo postavili zid od pruća punjenog blatom i zemljom i drvenih balvana pa su tek onda počeli da grade kamene zidine. Taj prvi zid je štitio zidare od projektila iz balista koje su ispaljivali Astanski vojnici sa druge strane. Uskoro su i na Astanskoj strani počele da niču zidine. Zidanje obe tvrđave je trajalo godinama a kada je završeno ubrzo je sklopljen mir, jer su naslednici oba kralja shvatili da obe kraljevine gube ratom a dobijaju mirom. Tako se desilo da nijedna utvrda nije videla ni dan rata.

    Nova istorija: Tvđave na obe strane "Olujnog Moreuza" su spojene mostom koji je simbolisao mir i prijateljstvo a novi grad koji je nastao dobio je simbolično ime Dvograd. Zastava grada postala je ljubičasto-zelena u znak sećanja na ujedinjeno kraljevstvo a Dvograd je postao centar trgovine i političkog života, iako su status prestonice zadržali Sazinar (Astan) i Makashal (Asred).
    avatar
    =Charok=
    Admin
    Admin

    Posts : 790
    Join date : 2010-03-16
    Age : 39
    Location : Novi Sad, Vojvodina

    Character sheet
    Name: Enter name
    Race: Human
    Gender: Male

    View user profile http://www.valhala.eu

    Back to top Go down

    Re: Zemlje Eninoka

    Post  =Charok= on Mon May 17, 2010 12:24 am

    BOTHWELL
    iz pera Vantona, sluge Waukeen, a po nalogu Njegove Svetosti Overgolda Bothwellskog i celog Eninoka Archibalda Redoaka
    by Charok

    O zemlji:
    Zemlja Bothwelska, kao i njen narod, u isto vreme je blaga i jogunasta. Vidik ispunjavaju brda prekrivena vinovom lozom, poznatom na celom svetu a i šire. Smirujuće redove tu i tamo prekidaju slično zakrpama kvadrati raznog žita, te uredni redovi voća i povrća. Putnik koji zastrani od puteva naići će na ostatke Prastare šume, sa ogromnim stablima hrasta, bukve i drugog listopadnog drveća. Na jugu se nalazi močvara iza koje je more. Početak močvare obeležen je brojnim irigacionim kanalima.

    O Vladarima:
    Bothwellom vladaju Vojvode i ima ih četiri: Njegovo Visočanstvo Vojvoda Shaun Duskryn, Njegovo Visočanstvo Vojvoda Rangzeth, Njena Visost Vojvotkinja i Upravnik Magijske Škole Lohuda, Njena Visost Svedržitelj Nevidljive Kule Valandil
    Ostale ličnosti od značaja: Njegova Tajnovitost, Vitez Senke, Lord Informacija, Gospodar Gilde, Ministar Bezbednosti Elten Sivi , Njegova Presvetlost Ministar Finansija, Grand Trabbar Waukeen, Veliki Trgovac, Overgold Bothwelski i celog Eninoka Archibald Redoak, Njeno Gospodstvo, Svevideća, Gospa od Mreže Fiona Dyskrin-Redoak.

    O Vlasti:
    Vlast u vojvodstvu nije baš jasno određena. Od Vojvoda bitniji uticaj ima Rangzeth koji je povremeno zainteresovan za upravljanje državom. Shaun je prezauzet svojim Planom i pijančenjem dok Lohudu i Valandil vlast prosto ne interesuje. Elten učestvuje u vlasti što se tiče njegovog domena i ličnih interesa dok većinu bitnih odluka ipak donosi Overgold Archibald. U odsustvu gore pomenutih vlast preuzima Dvorski Savet i Gospa Fiona.


    O Gradovima i selima:
    Samo je jedan veliki grad u Bothwelu, naziva se Kaerp-Hill, i istorija je zaboravila da li je grad dobio ime po zamku iznad njega, ili je obrnuto. Veliki zid oko ovog grada još se podiže ali iza njega se uočava pet visokih kula opremljenih tako da se mogu suočiti i sa opasnošću iz vazduha. Pozlaćen krov Kuće Sveg Bogatstva (hram Waukeen) nadvisuje sve gradevine služeći kao svetionik svakom trgovcu koji pošteno zarađuje svoje zlato.
    Sela su mala i rado će dočekati svakog putnika, taj ce biti ugošćen i naći će mesto za spavanje. Naravno, za svaku uslugu očekivaće nadoknadu ali ona je retko kad preterana i obično je zaslužena. Gotovo u svakom selu koje se nalazi na nekom od bitnih puteva nalazi se po jedna gostiona ili bar kuća koja je namenjena kratkotrajnom boravku trgovaca prolaznika.
    O Stanovnicima: Od 3 godine po Bothwelskom računanju objavljen je dekret kojim se izjednačava pravo različitih rasa da žive i rade na teritoriji Vojvodstva dok se god pokoravaju njegovim zakonima. Manje ili više, ovaj dekret se poštuje i na teritoriji vojvodstva se mogu videti ponajviše ljudi ali dosta su prisutni patuljci i orci dok preostalih rasa ima samo u tragovima.

    O Politici:
    Osnovna težnja Bothwelske politike je stabilnost i mir jer takvo stanje doprinosi boljoj trgovini a posredno i većoj blagodeti svih živih bića u Bothwellu i šire. Odatle odlični odnosi Vojvodstva sa Bured-Gulom i Oračkim kraljevstvom Crnokrv. Ocigledno je prisutan strah od Dissalskog Kalifata ali to za sada nije urodilo vidljivim pogoršanjem odnosa.
    O Proizvodnji: Najzastupljeniji proizvod je nadaleko poznato Bothwelsko Crno, Vojvode i Crkva redovno otkupljuju celokupnu proizvodnju svake godine posle cega veci deo toga nestaje u nepoznatom pravcu. Od desete godina po BR sve više se razvija proizvodnja oružja i to pod oštrim okom patuljačkih majstora. Sva druga proizvodnja je praktično zanemarljiva jer služi samo za lične potrebe.

    Glasine:
    U zabranjenom gradu postoje ogromni zatvori u kojima se drže vilovnjačka deca koje Gospa Fiona žrtvuje boginji mraka.
    Vojvode ne veruju jedan drugom, a ispod maske dobrih međusobnih odnosa krije se mnoštvo smicalica, spletki i podmetanja.
    avatar
    =Charok=
    Admin
    Admin

    Posts : 790
    Join date : 2010-03-16
    Age : 39
    Location : Novi Sad, Vojvodina

    Character sheet
    Name: Enter name
    Race: Human
    Gender: Male

    View user profile http://www.valhala.eu

    Back to top Go down

    Re: Zemlje Eninoka

    Post  =Charok= on Mon May 17, 2010 12:55 am

    BUJAN
    "... Noći pedeset i treće od početka naseg besciljnog lutanja morem, kada već pomislismo da smo mrtvi, ukaza se pred nama ostrvo obasjano mesečinom. I svi se setismo predanja o ostrvu na koje dolaze duše mrtvih i žive tu večno. I zaista na ostrvu beše reka čija voda izleči mnoge ljude od bolesti, a na malom osrvcetu stajaše kamen čudne boje, koji nazvasmo Alatuir. Mnoge zmije videsmo tamo, a mrtva glava gledaše nas sa nebesa. Tada podigosmo grad i ime Bujan dadosmo mu, jer davno beše receno da je takvo ime grada u kome duše mrtvih žive..."
    "Dnevnik naseljenika" - odlomak

    by Avram
    Ostrvo Bujan podeljeno je na tri provincije:

    I Stara Šuma

    Nalazi se na "prirodnom" jugu ostrva i zapravo je prašuma naseljena pretežno vilenjacima (oko 4.000) i ljudima (oko 1.000). Ovde se nalazi i udruženje drvoseča, koje isporučuje kvalitetno drvo za izgradnju brodova. Šuma je velikim delom neprohodna i nenaseljena ali jedan deo je uređen za življenje.
    Lokalne glasine govore o prastaroj zmiji (sto je verovatno vezano za legendu o Bujanu) i prelepoj devojci Zarji (sto se takođe vezuje za slovenska predanja o raju).

    II Prastara brda
    Zauzimaju centralni deo ostrva i predstavljaju prelepa zatalasana brdašca sa kojih se uzdiže grad mrtvih - Bujan. Grad je ograđen zidinama a u centralnom delu je podignut zamak na kojem se vijore crvene zastave sa srebrnim znakom meseca. Na prirodnom zapadu se nalazi pristanište iz kog polaze tovarni brodovi ka Zaratel-u (Zapadni deo Dvograda). Vladar ima svoju malu kapelu u gradu, gde provodi najveći deo vremena u molitvama. Ukupna brojnost populacije je oko 6.000 (od toga 1.500 u gradu). Bujan je prelep grad u kom život mirno teše. Svi građani se osećaju slobodnim i zaštićenim (zbog gradskih zidina). U centru grada, pored zamka se nalazi mala kapela u kojoj živi vladar i gradska krčma, gde se mogu naći kvalitetna vilenjačka vina. Glavnu atrakciju predstavlja zgrada skupštine, koja je kružnog oblika sa mnoštvom prozora. U unutrašnjosti se nalaze stolice poređane u tri koncentrična polumeseca, a u središtu još jedan mali polumesec-sto za presedavajućeg i njegovog zamenika, a iza njega staklena statua meseca. Tokom održavanja skupštine svetlost koja dopire kroz prozore se pomoću sistema ogledala usmerava ka staklenoj statui koja dalje usmerava sablasnu bledu svetlost ka zidovima skupštinske zgrade.
    III Sveta zemlja
    Prostire se na prirodnom severu i prekrivena je retkim šumama. Ovde se uzdiže predivan hram posvecen Svevidu, a u okviru hrama se nalazi i samostan za kaluđere. Lokalne glasine govore o starcu koji je rođen zajedno sa ostrvom i živeće dok živi i ostrvo. Mnogi mudri ljudi odlaze u potragu za starcem a neki tvrde da su ga pronašli. Severno od svete zemlje, s vremena na vreme izranja iz mora jos jedno malo ostrvo, na kom se nalazi oltar napravljen od svetog kamena Alatuira. Kada ovo ostrvo izroni nastaju zemljotresi i tada kaluđeri i sveštenici prinose žrtve (najcešće ribu) Svevidu bacajući ih u more dok stoje za oltarom. Tada zemljotresi prestaju a ostrvo nestaje na određen period vremena. Ovo malo ostrvo se smatra najsvetijim tlom i svako ko želi da ga poseti mora da provede dva dana i noći u molitvama.

    Državno i društveno uređenje ostrva
    Stanovnici ostrva su podeljeni na kaste*:

    1) Keelomar (Elitni vojnik, kaluđer)
    2) Feziber (Sveštenik, diplomata)
    3) Keelob (Vojnik)
    4) Otar (Trgovac)
    5) Berid (Građanin)
    * Sve kaste su ravnopravne i smatraju se jednakim kao što se i svi narodi smatraju jednakim.
    Keelomari: Prevod ove reči je "sin meseca". Ovi kaluđeri žive životom punim odricanja i teže da pročiste svoj duh. Žive u hramu u svetoj zemlji i predstavljaju elitne vojnike ostrva. Pripadnici su kulta meseca i njima upravlja savet meseca (na čijem je čelu vladar). Oni prate kodeks reda nazvan Keelias ili put meseca. Ovaj kodeks podrazumeva korišćenje veština u odbrambene svrhe, meditiranje, stupanje u kontakt sa prirodom i sa svojim unutrašnjim Ja, jednakost svih rasa, toleranciju prema drugim religijama i težnju ka samorazvoju i razvoju civilizacije.
    Feziberi: tj. "oni koji govore narodu" su sveštenici Svevida, glasnogovornici kulta meseca i diplomate (predstavljaju ostrvo u spoljnim odnosima)
    Keelobi: ili vojnici meseca, sluze kao vojska za odbranu ostrva tj. milicija. U slučaju rata oni postaju osnovna udarna snaga. Njihov vrhovni zapovednik je vladar.
    Otari: su zapravo trgovci i zanatlije ostrva, koji vrše svoje funkcije a u skupstini su odvojeni od naroda zbog svog većeg materijalnog bogatstva.
    Beridi: su zapravo slobodni građani. Stranci koji žele da postanu stanovnici ostrva, moraju da prihvate vlast skupštine i vladara, potpišu dokument kojim prihvataju Svevida kao svog boga i dokument kojim potvrđuju da su razumeli zakone koji važe na ostrvu. Tada mogu da postanu građani ali automatski su u kasti berida (tek posle godinu dana mogu preći u drugu kastu ako ispune uslove).

    Ličnosti i institucije na ostrvu:

    Mirkeel: "Zamenik meseca" je vladar ostrva. Bira ga skupština i to iz redova Keelomar-a. On automatski postaje vrhovni zapovednik Keelomar-a, vojske, mesečevog saveta i predsedavajući u skupštini.
    Fezinor: "Otac govora" je vrhovni sveštenik na ostrvu, stručnjak za odnose sa javnošću. Bira ga skupština iz redova Feziber-a i automatski postaje vrhovni sveštenik i zamenik predsedavajućeg u skupštini.

    Savet meseca: Savet Keelomar-a koji donosi odluke, kojih se kult meseca pridržava. U savet ulaze pet vrhovnih kaluđera i Mirkeel kao predsedavajući. Ova institucija ima izvršnu vlast na ostrvu (ima ulogu vlade).
    Kult meseca: Organizacija koja ima veze sa verovanjem u duše mrtvih i mesec kao oličenje Svevidove moći.

    Savet pravednosti: Predstavlja sudsku vlast na ostrvu. Čine ga kaluđeri koji su ujedno i sudije.
    Skupština: Institucija koja poseduje zakonodavnu vlast i garant je zaštite demokratije. U nju ulaze predstavnici svih slojeva, i imaju navedena prava:
    Berida 75|Glasa
    Otara 50|Glasa
    Keeloba 35|Glasa,Govora
    Fezibera 30|Glasa,Govora,Predloga
    Keelomara 10|Glasa,Govora,Predloga,Veta
    ------------------
    Fezinor - zamenik |Glasa,Govora,Predloga,Veta,Sazivanja
    Mirkeel - presedavajući |Glasa,Govora,Predloga,Veta,Sazivanja,Raspuštanja

    Religija

    Religija predstavlja modifikaciju stare slovenske religije. Vrhovni bog je Svevid (verzija Svetovida), koji je bog kod kog odlaze duše mrtvih. On se najlešće vezuje za mesec (mrtvo lice) ili Keel kako ga ostrvljani zovu. Ostali (slovenski) bogovi se nazivaju svetim ljudima. Pored njih u svete ljude ulaze i tri proroka:

    1) Imir "Blagosloveni" - osnivač kulta meseca, prvi koji je govorio sa Svevidom.
    2) Elinar "Svevideći" - prorok koji je predvideo sve velike zemljotrese.
    3) Merije "Upućeni" - onaj kome je od strane Svevida otkriven sveti cilj i skori povratak svetih ljudi.

    Vladareva prošlost
    Brat Galan je rodjen u hramu od strane sveštenice Svevidove i odgajan je da postane kaluđer. Od malih nogu živeo je po vojnoj doktrini i vežbao od svitanja do sumraka a zatim spavao oslanjajući se samo na lakat desne ruke i petu leve noge, kako se ne bi ni u snu opustio. U hramu se naučio strpljenju i poštovanju svih oblika života. Kako mu je majka dugo vremena bila fezinor, uticala je na kaluđere da pošalju mladića sa ostrva, da bi u tuđini našao odgovore na mnoga pitanja koja su ga mučila. Mladić ih je nasao i više nego što mu je bilo potrebno, i vratio se na ostrvo. Od tog trenutka postao je jako poštovan na ostrvu i bio je logičan izbor za Mirkeel-a. Već dve godine vlada ostrvom (i vladaće jos četiri do sledećih izbora).
    Galan je prosečne visine, plavih očiju i kose. Obrijan je do glave i ima samo dug perčn na potiljku (običaj nalaze da glava bude potpuno ćelava) a nosi i kratku bradu, dok mu je glava istetovirana okultnim znacima (takođe nije obicaj). Najčešće je obučen u crnu odeću ukrašenu srebrnim runama (zbog čega je često kritikovan jer običaj nalaže crvenu odeću ispod pojasa i ništa iznad pojasa), što doprinosi njegovom sveopštem mističnom izgledu. Na rukama nosi tradicionalne narukvice koje su se prenosile sa Mirkeel-a na Mirkeel-a tokom hiljada godina postojanja kulta. Kao oružje koristi svoje telo (kako običaj nalaze) ali uvek sa sobom nosi jedan potpuno okrugli crni kamen sa srebrnim runama (koji ničemu ne služi sem što tera ljude da misle da je to nekakav moćni artifakt).
    Galan je mudar i prosvetljen vladar koji je video i ostatak sveta i naučio mnogo toga na svojim putovanjima. Nije mu bitno da li je neko dobar ili zao, dokle god to odgovara kodeksu njegovog reda i dobrobiti ostrva.
    avatar
    =Charok=
    Admin
    Admin

    Posts : 790
    Join date : 2010-03-16
    Age : 39
    Location : Novi Sad, Vojvodina

    Character sheet
    Name: Enter name
    Race: Human
    Gender: Male

    View user profile http://www.valhala.eu

    Back to top Go down

    Re: Zemlje Eninoka

    Post  =Charok= on Mon May 17, 2010 12:57 am

    Bured Gul
    kraljevina Patuljaka koja se širi na dva sveta
    by Charok

    O zemlji: Znano je da se Bured Gulsko karljevstvo prostire na dva sveta. Iako to nije tajna mnogi stranci su spremni da ismeju takvu priču kao još jedno patuljačko preterivanje. Tu njihovu aroganciju treba iskoristiti, ali to je već priča za časove politike i taktike. Da bi vam bilo jasnije podeličemo ograničavanje na dva dela.
    Bured Gul na Eninoku iliti Staro Kraljevstvo prostire se unutar lanca buredgulskih planina i naseljeno je u toliko davna vremena da se trag o njima može naći još samo unutar kraljavske biblioteke. Kako je vreme proticalo naši preci kopali su dublje i dublja, dalje i dalje. Ruarska okna i jame proširivana su za male nasambe koje su prerastale u seoca a potom i gradove. Kraljevstvo je izlazilo pobedonosno iz svih ratova sa žiteljima podzemlja i slava kraljavstva je rasla zajedno sa njegovom veličinom. Hrabra ekspedicija vojvode Vornata krenula je da proširi kraljevstvo na sever i Crnozupske planine. Brutalno su pobijeni od strane oračkih bandi. Taj događaj uzima se kao početak Velikog rata koji je okončan pobedom u kojoj je pogubljen orački vođa i trajno postavljena granica ka severu. Kao barijera prema staništu zelenokožaca dozvoljeno je naseljavanje Relkathovog sveštenstva u šumu koja je od tada poznata kao Trnova šuma i koja sačinjava jasnu granicu široku između dva planinska masiva. Na jugu kraljevstva se nalazi more. Na istoku su takozvani slobodni gradovi iz kojih se ulazi na Istočnu Kapiju. Od istočne kapije postoji put kroz planinu koji vodi gotovo u pravoj liniji ka zapadnoj kapiji koja se otvara ka našem Zapadnom susedu, Bothwelskom vojvodstvu.Ovaj prolaz je veliki izvor prihoda našem kraljevstvu i kao takav je odlično čuvan i pralogođen raznim rasama koje ga koriste. To je najbezbedniji put na čitavom Eninoku. Za svakog patuljka je prolaz besplatan bez obzira odakle je. Centar Starog kraljevstva šine ogromne pećine koje su sve
    povezane i osvetljene svetlokamenom. Zidovi su ukrašeni rezbarijama i muralima koji prikazuju slike iz svakodnevnog života isto kao i prizore iz herojske prošlosti. Stameni mostovi sa ogromnim lukovima prikazuju veštinu svojih graditelja, ogromne građevine koje se takmiče međusobno po detaljima koji su na njima uklesani i poveličini i impozantnosti. Ne postoji ni jedan inč zida koji je ostao nepokriven nekakvim ukrasima u kamenu. Na času umetnosti će Vas već upoznati sa pravcima i razvojem umetnosti. Kako idete ka periferiji kraljevsva građevine postaju manje grandiozne, a ukrasa je manje. Putevi unutar Kraljevstva su široki i prohodni prijateljima kraljevstva ali se za neprijatelje brzo pretvaraju u smrtonosne zamke.
    Bured Gul u Valandiji: iliti Novo Kraljevstvo. Kao što je znano iz istorije, prodor Bured Gula na Valandiju nastupio je nakon dogovora Vojvoda Bothvelskih sa vodama Poslednjeg Uporišta u Velikom Krateru. Kralj Jarni, neka mu je puna riznica i brada dugačka, poveo je veteranske legije iz Velikog rata i u iznenadnom napadu slomio oračku opsadu oko Poslednjeg uporišta. Usledila je vojna kampanja cija je brzina bila ogranicena samo brzinom patuljacke pešadije. Valandijski Orci pokazali su se mnogo mekši od svoje enienocke brace i nakon što je sva zemlja među morima osvojena, prvobitni dogovor je ispoštovan. Patuljci su dobili planine kao svoju suverenu teritoriju a ostali su se naselili u dolinama i ravnicama Valandije. Sve što je izgradeno u Novom Kraljevstvu je jednostavno i funkcionalno. Cilj je bio naseliti što više porodica što brže a pri tome zadržati dovoljnu bezbednost. Otvoreni su mnogi rudnici i kopovi, proradile su mnoge kovačnice po do sada nezamislivim principima. Patuljačka naselja na Valandiji su još mala, zasnovana na klanovskim vezama i obicno ne broje više od stotinu patuljaka koji obicno rade u istom rudniku ili radionici. Jedini veći grad je Jarnigrad koji su patuljci podigli u slavu svog kralja, a za koji mnogi tvrde da poseduje najlepše iz starog kraljevstva ali bez gizdavog preterivanja.
    O Vladarima: Suvereni Vladar Bured Gula je Njegova Visost Kralj Jarni nazvan Veliki od Klana Crvenkamen. Linija kraljeva iz ovog klana vlada Bured Gulom već nekoliko hiljada godina i mada se mnogo dobrog može reći o njegovim prethodnicima neosporno je da kraljevstvo nikada nije bilo veće nego sada. Njegovi podananici veličaju ga nazivom Veliki, Veličanstveni i Osvajač, ali ovo poslednje samo kad on nije tu jer on ne voli taj epitet. Kralju Jarniju su mnogi zamerali to što je posle smrti njegovog oca od strane oračkog kralja sa orcima sklopio mir, kao i preteranu bliskost sa Bothwelskim vojvodama, no sve ove ,"Greške", pale su u senku velikog pohoda za oslobađanje Valandije. Opozicija koja je do tada dizala glas, najednom je zamukla, i uglavnom dobila čast da širi čast i moć Bured Gula u prvim redovima vojske koja napreduje.
    Kralj Jarni Veliki je sad u svojim srednjim godinama i mnogi veruju da mu velika dela tek predstoje. Dobar strateg i ratnik, Kralj je ipak najpoznatiji kao veoma vešt političar koji je sposoban da proceni patuljke oko sebe i upotrebi ih na pravi način. Poznato je da će spremno pristati da posao poveri nekom ko zna da ga uradi pre nego što će insistirati na svom sveznanju.
    Za oba kraljevstva imenovao je Kraljevskog namesnika koji ima apsolutnu civilnu vlast i Maršala koji je vrhovni vojni zapovednik. Sam Jarni najveći deo vremena provodi u Novom Kraljevstvu ali poznato je da nikad ne možeš biti siguran gde će se Kralj pojaviti. Uvek putuje okružen svojom Krvnom gardom koja je prepoznatljiva po bordo boji svojih oklopa.
    Kralj Jarni se trudi da bude pravedan, i dobar prema svojim podanicima. Najviše ceni vernost i inteligenciju i podržaće uvek prvo one ideje koje rešavaju problem bez prolivanja krvi.
    Ostale ličnosti od značaja:
    Kraljevski Namesnik starog Kraljevstva Plemeniti Dortek iz Klana Crvenkamen je veoma star i mudar patuljak koji je veći deo svog životra proveo savetujući bezuspešno prethodnog kralja i podučavajući tada još princa Jarnija. Naizgled spor i pomalo senilan on čvrsto drži u rukama staro kraljevstvo i njegovoj mreži doušnika i špijuna malo šta promakne. Odlično razume Klanove i politiku i koristi njihove snage i slabosti kako bi postigao svoje ciljeve. Dortek se u zvaničnim prilikama pojavljuje u punom oklopu koji izgleda tako tanano i ukrašen je toliko fino i delikatno da mnogi tvrdi da je vilenjačke izrade. Dugi plamnocrveni ogrtač pada mu sa ramena a u ruci nosi platinasti skiptar načinjen u obliku vitke odbrambene kule na čijem vrhu se nalazi ogromni crveni kristal koji isijava sopstvenu svetlost. Gotovo uvek je okružen raznim savetnicima među kojima se ističe jedan gnom.
    Dotrek se slaže sa politikom kralja Jarnija i želi po svaku cenu da održi mir. Trudi se da što više poveća uticaj Bured Gula u okolnim zemljama. Njegov možda najveć uspeh na tom polju je patuljačko prisustvo u Godadu. Podržaće svaku ideju i misliju koja vodi u tom pravcu.
    Torgar Zelenoruki iz klana Crnorudnik se odlikuje najmračnijim temperamentom od svih buredgulskih patuljaka. Tome doprinose njegove rodbinske veze sa Narag Inbarskim patuljcima, kao i stanje u kojem je već 120 godina.
    Kao prvosveštenik Dumathoinov, zadužen je za istraživanja u dubinama Podzemlja i po daljim državama Eninoka. Jedna takva ekspedicija završila je time da mu je ruka ostala zelena, prošarana smaragdnim žilicama koje sežu skroz do ramena. Govorka se da se Torgar upleo u neke čudne dogovore sa elementalnim silama. On sam kaže da mu je ostalo još vek i po dok se ceo ne pretvori u kamen, i za to vreme se trudi da postigne sve što je ostavio nedovršeno.
    Torgar je najbliže što Buredgul ima simpatizerima Narag Inbara. Veliki je zagovornik pokretanja vojne akcije protiv oračkog plemena Crnorkrv. Takođe, on poseduje ogromno znanje o podzemlju i mnogim tajnama. Oblači se u tamne, teške haljine, uvek nosi mat crni oklop, a jedino što razbija monotoniju je mnoštvo dragulja i nakita, od kojih je najvredniji veliki Dumathoinov simbol od zlata i dragog kamenja.
    O Stanovnicima: Nakon zaključenja mira sa orcima i smrti svoga oca,kralj Jarni našao se na prilično nesigurnom prestolu koje je ugrožavala velika vojska koja sad nema šta da radi i brojno plemstvo koje ga je krivilo za prekid rata i pogibiju starog kralja. Naročito je osuđivan kao nedovoljno odlučan i posvećen seni svoga hrabrog oca koga je trebalo osvetiti a ne potpisivati mir... Otvaranje kapije ka Valandiji pružilo je jarniju sve što je želeo. Poveo je svoju vojsku u bitku koju je znao da može da dobije, lukavo koristeći svoje dojučerašnje protivnike kao predvodnike invazionih snaga. Ovakvi politički potezi doveli su do velike migracije patuljaka iz starog kraljevstva u novo. Većina zaslužnih vojnika izborila se zasvoj deo u Novom kraljevstvu i za njima je pošla porodica a ne retko i celi klanovi. Stari, visoko kotirani klanovi, naravno ostali su da čuvaju svoje posede i svoj prestiž. Posledica svega ovoga je da je staro kraljevstvo ostalo pod velikim uticajem starog plemstva, prestiža, spetki i političkih doskočica. Do uticaja se stiže rođenjem, ličnim bogatstvom, posedima, poznanstvima i naravno posedovanjem informacija. Ovi patuljci su po definiciji nepoverljivi skloni stvaranju planova unutar planova i tendenciji da to vide i u drugima. Oni su na bezbednom io toplom mestu gde opstanak može da ti ugrozi uglavnom samo neki drugi od plemstva koji je bacio oko na nešto tvoje. U novom klraljevstvu, pak, imanja i uticaj sticani su zaslugama u ratu a potom i uspesima u miru. Kralj je sklon da posluša one koji su već uspeli nešto da urade sami. Mnogi klanovi koji su do tada bili skrajnuti isplivali su u ovom sukobu i izborili se za visoko mesto u hijerarhiji. Patuljci na koje ovde naiđete biće uglavnom jasni, prostodušni i direktni. Oni gotovo svi provode život u konstantnoj opasnosti i borbi i tek izgrađuju sigurnu sredinu na koju su u Starom kraljevstvu svi navikli.

    U starom kraljevstvu bića drugih rasa mogu slobodno da se kreću Velikim putem i kompleksima koji ga okružuju. Svaki dalji ulazak u patuljačku teritoriju zahteva da se dobija posebna dozvola od lokalnih organa vlasti. Takvi putnici će biti često kontrolisani u unutrašnjosti i tu propusnicu može da im ukine bilo koji drugi ogan vlasti ukoliko je istog ili višeg ranka.
    U novom kraljevstvu patuljci su ratovali rame uz rame sa ljudima i vilenjacima i nije čudno videti čak i porodice koje rade zajedno sa patuljcima u istom naselju. Patuljačke teritorije su ogromne ovde i još nedovoljno kontrolisane.
    avatar
    =Charok=
    Admin
    Admin

    Posts : 790
    Join date : 2010-03-16
    Age : 39
    Location : Novi Sad, Vojvodina

    Character sheet
    Name: Enter name
    Race: Human
    Gender: Male

    View user profile http://www.valhala.eu

    Back to top Go down

    Re: Zemlje Eninoka

    Post  =Charok= on Mon May 17, 2010 12:58 am

    DISALSKO MORE

    Ko nije video svetlost pustinjskog sunca i ples pustinjske žene, taj nije živeo
    Al-Behar Ferizzi

    by Avram

    "Šabah il Šabah", tako beše rečeno i biće rečeno. Reči ove izgovoriše mnogi otkad je sveta, ali retki behu oni koji zaista spoznaše značenje njihovo. Reči ove postadoše borbeni poklič novih generacija i njihov odgovor na svako pitanje. Oduvek reči te behu početak svega, ali ne behu oduvek i kraj. Jedna reč koja govori puno i znači još više beše nekada kraj svega ali na neki način sve njome i počinjaše. Jedna reč koja opisivaše nepregledna prostranstva celog jednog sveta. Reč koja govoriše o ljudima, zemlji i krvi koja ih veže. O nasleđu koje ih obavezuje da se mole svom bogu, da brane svoju čast i da izgrađuju sebe. Izgrađujući sebe gradiše i njega, gradiše reč od koje je sve počeše. Gradiše Disal. Kako sveta knjiga govori, ceo svet beše jedna velika pustoš. Nepregledna tama obavijaše sve. Takav svet stvoriše šejtani, kako bi tu živele njihove sluge. Tada svemoćni Šabah vide šta se dešava na svetu i stvori prvog čoveka od kamena iz kog i sam beše rođen. Tad postavi on Ibšabaha, kako mu ime beše, da živi na zemlji. Dugo godina provede Ibšabah usamljen i odbačen od strane slugu šejtana, i jedina zabava beše mu pravljenje svile. Šabah se smilova videvši kako je prvi čovek usamljen i od svilene niti načini ženu. Ona beše verna i pokorna i radiše vredno. Šabah, beše zadovoljan time kako se njegov sin ponaša prema ženi, te mu stvoriše još četiri žene od četiri svilene niti. Ibšabah ih sve gledaše kao jednake i svakog dana se moliše pet puta kako bi zahvalio Šabahu na svom životu i životu svojih žena. Ubrzo svaka od žena mu rodiše po jednog sina. Tada mu Šabah dođe u snove i poruči da treba da se množi dok ne beše imao pedeset sinova.
    Ibšabah tako uradi i za nekoliko godina imaše pedeset sinova, koji behu vešti ratnici ali i mudri ljudi. Tada Šabah reče Ibšabahu da povede svoje sinove u rat protiv šejtana. Ibšabah tako i uradi. On i sinovi taman uzjahaše konje i krenuše ka slugama šejtana, kad Šabah otkide deo sebe, i postavi ga na nebo. Taj deo Šabaha zasja silnom svetlošću i obasja ceo svet. šejtani i njihove sluge ustuknuše pred takvom lepotom a Ibšabah ih napade. Duga borba to beše i trajaše sedam godina. Kada god neki od sinova Ibšabahovih beše ranjen, umesto krvi iz rane mu poteče pesak, a kada neki od njih poginuše, vinuše se u nebo. Toliko puta sinovi Ibšabahovi, pa i sam Ibšabah behu ranjeni, da se na mestu borbe stvoriše pustinja. Toliko peska beše isteklo iz njihovih rana. Na kraju padoše svi sinovi Ibšabahovi osim trojice, a pade i sam Ibšabah. Ali bitka beše dobijena.
    Tri sina koja preživeše borbu, nastaviše da se mole Šabahu kako to i njihov otac činiše i ubrzo Šabah i njima podari žene. Oni tada nastaviše da se množe i vodiše rat protiv nižih rasa, šireći reč Šabahovu. njihovi sinovi i sinovi njihovih sinova, naučiše molitve i moliše se i sami onom koji ih je stvorio. Tako se sa oca na sina prenosiše reč i volja Šabahova do današnjih dana. Ibšabah se posle smrti uzdiže na nebo i kada bi se Šabahova svetlost umorila, on izlaziše odmoran i sijaše svojom bledom svetlošću, kako bi ljudi mogli da vide i noću. Tako čini i danas a sa njim se na nebu uvek pojavljuju i njegovi sinovi koji još uvek jašu svoje nemirne konje i jure nebom.
    Tako sveta knjiga opisuje nastanak Disala, velike pustinje u centru Eninoka i dolazak ljudi na svet. Na ovoj prostranoj teritoriji vekovima su živela nomadska plemena, koja se nikada nisu zadržavala u istoj oazi duže od dva meseca. Ratovi između plemena su bili česti, pogotovo ako bi se dva plemena našla u isto vreme u istoj oazi. Većina ljudi je bila nepismena iako je pismo bilo razvijeno. Neprestana lutanja i surovi uslovi pretili su da unište rasejane i neorganizovane skupine koje su besciljno lutale pustinjom. Tada se iznenada pojavio spas u vidu proroka Šahbaza, koji je prvi proneo glas o Šabahu. On je podsetio svoje sunarodnike na zajedničko poreklo i veru koja davno beše zaboravljena. Sve molitve zapisao je u jednu knjigu i od tada ona se smatra svetom knjigom svih vernika Šabahovih.
    Šahbazovo pleme nije poverovalo ovom proroku i on beše izbačen i proklet. Dugo je tako lutao pustinjom bez vode i hrane ali ipak je ostao živ jer ga je Šabah čuvao od smrti. Tih dvadeset i sedam + jedan dana Šahbazovog lutanja, vernici obeležavaju postom. Na kraju svog puta, vođen rukom svemoćnog i jedinog, Šahbaz je dospeo u pleme koje je u to vreme bilo najobrazovanije. Oni prihvatiše reč Šabahovu i sledećeg jutra Šahbaz ih pozva na molitvu rečima: "Šabah il Šabah, lahmi Šabah.", što znači " Nema boga osim boga, molimo se bogu.". Od tada svaka molitva počinje tim rečima. Ovo pleme se naselilo zauvek na teritoriji gde je održana prva molitva. Baš na samom mestu molitve podignuta je prva džamija, a odmah zatim oko nje iznikoše mnoge kuće. tako nastade grad \erbah-Al-Disal. Ovo vreme je zlatno doba vere i kulture, kada su
    škole, bolnice i džamije naprosto nicale. Mnoga plemena su se ubrzo pridružila slavi i dostojanstvu nove civilizacije. U to vreme Šabah je bio veza koja je držala ljude na okupu i koja im je davala snagu da istraju u teškim časovima. Rat je bio poslednja opcija, a razgovor uvek prva. Ruke robova izgradile su tada mnoge gradove i svi behu zadovoljni. Šabah je bio apsolutni vladar države, iako nije vladao gvozdenom rukom. ljudi su ga osećali oko sebe i u sebi. Naprosto Šabah je bio u ljudima i oni su svojim odlukama i svojom voljom ispunjavali i volju Šabahovu. Mnogi su svoju veru pretočili u pesme o ljubavi i poštovanju žene. Mnogi su taj osećaj božanskog u sebi preneli na ćilime ili filigrane, drugi na kuće i džamije.
    Istovremeno su nastajali monumentalni spomenici koji su govorili o moći i snazi Šabaha i fina umetnička dela koja su govorila o ljubavi, miru i lepoti. Vlast nije postojala, jer nije bilo potrebe za njom. Zvanično, vlast je imalo sveštenstvo ali zapravo je svako doprinosio očuvanju države. Granice Šabahovog Carstva, kako se država zvala širile su se iz dana u dan. Plemena su molila da im bude dopušteno da uđu u carstvo i da doprinesu slavi Šabahovoj. Uskoro je ivica pustinje bila i granica Carstva. Svaki čovek čija su stopala dodirivala pesak, verovao je u Šabaha i molio mu se. Svi su bili bogati, srećni i zadovoljni. Bilo je dovoljno vremena da se putuje, stvara, radi i popije kahva sa prijateljima, ali i da se odmori u haremu. Harem je tada bio ono što i sama reč znači - kuća, dom, mesto gde se čovek odmara, gde je voljen i gde voli. Svi su se osećali kao da su deo boga. Zar nije Ibšabah, naš predak, bio božiji sin? Ne znači li njegovo ime "sin Šabahov"? Šabah ne beše njegov otac, ali on beše sin u mili njegovoj. On beše stvoren od kamena rukom Šabahovom i život njegov dođe od Šabaha.
    Zašto onda danas mi ne vidimo sebe kao decu božiju, kao odabrane da stvaramo i volimo? Zašto više ne poštujemo svoje žene i ne dajemo im skupe poklone? Zašto danas u harem odlazimo samo da bi zadovoljili životinjske potrebe? Jer smo odbacili Šabaha. Mi smo bili Šabah i sada smo Šabah, ali iskvariše se naša srca kao što se meso kvari na pustinjskom suncu. Carstvo Šabahovo postade Kalifat. Jedan čovek sede na presto i Šabah govoriše kroz njega. Crkva pozva na stvaranje vojske, jer svaki sveštenik požele veću moć za sebe i veći kamen oko vrata svojeg. Vojska se podiže, narod se naoruža i zaboravi na stvaranje i ljubav. Uništenje i mržnja behu sada u srcima njihovim. Knjige ostadoše nedovršene, ćilimi neispleteni a mačevi se kovaše. Svojim mislima izmenismo vekovnu ljubav i mir, u mržnju i rat. Menjajući sebe promenili smo i Šabaha. Crkva kaže da Šabah želi smrt nevernika i da je nemilosrdan. Nekada je Šabah želeo da oprosti nevernicima, i da ih obgrli svojom mudrošću i izvede na pravi put. Crkva kaže da spaljujemo. Nekada smo gradili."Treba mrzeti!", kažu oni. Naši pradedovi voleše.
    "Ženu udari kad dođeš kući! Ako ne znaš zašto, ona sigurno zna!", savetuju nam.
    "...I videvši tugu njegovu, on uze najlepšu nit svile i pretvori je u ženu. Biće to beše prelepo i umiljato a Šabah reče: Voli je i čuvaj jer decu će ti rađati...", napisano beše rukom pravednika Šahbaza. Obično biva da je čovek ne vidi zbog slepila i zna da ne vidi. Mi naprotiv ne vidimo sopstveno slepilo i zato mislimo da nam je vid odličan. Ne gledajmo više oko sebe. Unutra treba gledati. Svoju dušu, samog sebe. Tamo leži ono za čim tragamo, tamo je Šabahov dom.
    Tražim li puno ako želim da sve bude kao što beše nekada? Grešim li ako se molim za mir i blagostanje svih koji žive pod zastavom vere? Da li sam grešan ako se nadam novim spomenicima Disalske kulture, knjigama i džamijama? Vera kaže da je svima životni put određen, zapisan u knjizi još pre nego što smo se rodili. Ako je tako, ja onda samo radim ono što mi sam Šabah odredi, i pratim volju njegovu. Možda prateći volju svoju, pratim ono što bi rečeno? Ako reči ove uvrediše Šabaha neka mi u mudrosti silnoj oprosti. Vi mi oprostite.
    avatar
    =Charok=
    Admin
    Admin

    Posts : 790
    Join date : 2010-03-16
    Age : 39
    Location : Novi Sad, Vojvodina

    Character sheet
    Name: Enter name
    Race: Human
    Gender: Male

    View user profile http://www.valhala.eu

    Back to top Go down

    Đerbah al Disal

    Post  Al-Behar Ferizzi on Fri Feb 07, 2014 11:32 pm

    Đerbah al Disal

    Biser pustinje sa mračnim jezgrom
    by Avram

     

    Najveći grad u celoj dissalskoj pustinji i ujedno prestonica moćnog Dissalskog Kalifata. Grad je nastao u davna vremena, kada je više plemena odlučilo da napusti nomadsko nasleđe i da se nastani pored velike oaze. Vremenom je naselje raslo i počele su da niču sve veće i veće kuće a sa dolaskom vere i prve džamije.

    O gradu:

    Prva džamija posvećena Šabahu, i ujedno i najveća na Eninoku i danas stoji na centralnom trgu Đerbah al Dissal-a i njeni minareti se ponosno uzdižu. Građena je preko sedam godina i dat joj je naziv "Lahmia Bahil" što bukvalno znači kamen za molitvu. Ovo ukazuje da je i ranije na ovom mestu postojao nekakav oltar na kom je džamija izgrađena. Crkva je okružena kućama uglednih plemića, bogatih trgovaca i visokih sveštenika, koje su i same remek delo dissalske kulture. Ispred Džamije je ogromni trg popločan specifičnom kaldrmom. Svaki kamen koji je ugrađen u ovu kaldrmu ima na sebi uklesan po jedan prizor iz dissalskih verskih knjiga ili iz duge istorije naroda. Trg je nastajao decenijama a prizore je na kamenje urezalo preko pedeset umetnika. Dissalski istoričar Ahmed Almahiz je napisao knjigu "Trg Lahmia Bahil" gde je napisao priču za svaki kamen ugrađen u trg. Ovo životno delo je završio sa svojih 75 godina i umro je dve godine kasnije. U njegovu čast je na ovom trgu podignut spomenik koji stanovnici zovu Sinahi Lahmarim -mudrac koji se moli-. Spomenik predstavlja starca koji kleči okrenut ka džamiji. Niz glavnu ulicu koja kreće od džamije stiže se do Kalifove palate. Palata je nastala kad nešto ranije od džamije a u to vreme je bila kuća u kojoj se sastajalo veće staraca. Vekovima je ta kuća rasla i sada je ogromna palata okružena palmama i potocima bistre podzemne vode. Ispred palate se uvek mogu videti Kalifovi čuvari, elitni dissalski ratnici u koje se primaju samo sinovi plemića.

    U ovom delu grada se danas nalаze još dve džamije: Srebrna i Handuk Sidanova.

    Srebrna džamija se tako zove jer su spoljašnji zidovi prekriveni srebrnim pločama koje su izrezane u obliku cveta Đerbaha, koji je karakterističan za ove predele i po kom se grad zove. Ploče su povezane srebrnim žicama tako da iz daljine izgleda kao da se srebrna puzavica Đerbaha penje uz zidove. Šest minareta ove džamije su građeni tako da izgleda kao da su srebrna stabla uvijena spiralno oko kamene kule. Unutrašnjost je bogato ukrašena. Zidovi su prekriveni mermernim pločama na kojima su uklesani religijski tekstovi i misli velikih dissalskih umova. Srebrna džamija je i danas mesto na kom se mole pripadnici umerene struje šabahovaca.

    Handuk Sidan je bio istaknuti sveštenik tokom vladavine Aziz Farekina, poslednjeg vladara iz Siman-Talibove loze. On je bio vođa velike pobune koja je dovela do nastanka kalifata kakav i danas postoji.
    Sidan je izgradio jednostavnu džamiju, golih zidova i prostog oblika. Četiri minareta su jednostavni stubovi izgrađeni od kamena. Handuk je insistirao da religija treba da prati jednostavnost i čvrstinu vojničkog poimanja sveta. Svi visoki sveštenici su tada prestali da drže molitve u Srebrnoj džamiji smatrajući je simbolom prošlih vremena. To se tek poslednjih decenija promenilo i ponovo se začula molitva upućena šabahu kako odjekuje iz srebrom optočenog hrama. Unutrašnjost Handuk Sidanove džamije je jednostavna kao i spoljašnjost. Jedini simbol korišćen u dekoraciji unutrašnjosti je zakrivljeni dissalski mač.

    Drugi deo grada je trgovačko-esnafski a lokalci ga zovu Bajami-mahala. Ovde se nalaze najveće radionice iz kojih izlaze najlepši ćilimi Dissala, staklene posude, najskuplji nakit Eninoka i najfinije izrađena oružja u celoj pustinji. Pijaca je puna robe iz svih gradova Dissala ali i ostatka Eninoka. Ovde se može naći sve - od vendskih robova i šeundolskih buba, preko stakla iz Dis-Karema i svile iz svilodola do ulefskog platna i bothwellskog vina. Kuće malih trgovaca i zanatlija se nalaze u ulicama blizu pijace a tu su i kuće ponekog vojnog zapovednika ili nižeg sveštenika. U ovom delu grada postoji preko deset kahvana koje su neprestano otvorene. Najpoznatije su tri kahvane naspram južnog dela pijace koje su bukvalno jedna do druge tako da ih meštani zovu Tri Kocke Rahatluka. U kahvanama Đerbah al Dissala svako može naći dobru zabava za sebe.

    Kadahi-mahala je najnaseljeniji deo grada u kom živi većina stanovnika grada. Ovde postoje tri manje džamije koje su slične po izgledu i nastale su tokom Handuk Sidanove reforme pa su jednostavne i neukrašene.

    Đerbahala je južni deo grada koji liči na veliki park. Ovde se nalazi jezero oko kog raste Đerbah pa ceo kraj mirše na ovaj cvet. Vekovima stanovnici pokušavaju da što bolje urede ovaj prostor tako da je on sada prepun velikih zlatnih kaveza u kojima veselo cvrkuću ptice. Izgrađeno je i pet prelepih kioska od finog drveta izrezbarenog rukama umetnika. U njima se često mogu videti plemići kako sede i na miru piju kahvu i jedu rahatluk.

    Važne ličnosti:

    Azan Khabani, jedan od vodećih trgovaca Đerbah al Dissala. U gradu postoji izreka: "Kupio od Azana" koja se koristi kada je neko loše prošao u poslu. Azan je čovek sposoban da nabavi svaku stvar koja se da zamisliti i prodati je po ceni koju teško ko može da zamisli. Nije ni čudo što su njegove mušterije uglavnom bogati stanovnici grada, a čak mu je i kalif dao titulu Dženag-baruk (veliki trgovac) što mu daje pravo da vidi svu robu koja stiže u grad pre svih ostalih.

    Safarim je starac koji se često može videti kako prosi na ulicama Đerbah al Dissala. Svaki stanovnik grada ga poznaje i rado pozdravlja - od siromašnih do najbogatijih. Čak je i sam Kalif nekoliko puta poslao sluge da starcu odnesu nešto hrane i stare odeće. Ono što većina, uključujući i Kalifa, ne znaju je da je ovaj starac "organizator" rada najveće gilde u Dissalu - Čatubuka. Centar ove gilde je upravu u glavnom gradu a kraci ove moćne organizacije se šire sve do Althorna. Prosjaci organizovani karavanima odlaze u gradove kada je vreme svečanosti ili velikih verskih zbivanja i tamo zgrću velike sume novca. Članovi Čatubuka često krijumčare razne vredne predmete a ponekad presreću velike trgovačke karavane. Tokom poslednjih deset godina veliki broj bogatih kuća u Dissalu je opljačkano a krivci nikada nisu pronađeni. Većina ovakvih zločina se pripisuje Čatubuku. Fahim nosi titulu "Čatubaš" i samo desetak ljudi u vrhu organizacije zna ko je on zapravo.

    Fatim Bahan, gradski muftija. Prvi glas koji stanovnici čuju svakog dana. Glas i volja Šabahova u Đerbah al Dissalu. Nedavno postavljen na ovo odgovorno mesto. Od detinjstva je pripreman da postane sveštenik i njegov otac - šeik jedne od oblasti u unutrašnjosti Dissala je odvojio veliko bogatstvo kako bi u tome i uspeo. Od petnaeste godine rastao na Kalifovom dvoru i postao dobar prijatelj njegovog sina - sadašnjeg Kalifa. Ima ogroman politički uticaj u Dissalu i veliki je progonitelj "umerenih" Šabahovaca. Napisao je dosta knjiga ali zabranio je bar tri puta toliko.



    Glasine:

    Azan Khabani sarađuje sa južnjačkim trgovcima koji veruju u pagansku boginju Waukeen.

    Fatim Bahan je upao u dugove i pozajmio je novac od ozloglašenog Čatubuka. Zbog toga ova organizacija ima oslona u Šabahovoj crkvi.

    Sprema se smaknuće kalifa koje organizuje nepoznata grupa Dissalaca.

    Kalif je mrtav a vlast je preuzela crkva, koja se trudi da prikaže da je on još uvek živ.
    avatar
    Al-Behar Ferizzi
    Jaje od Azdaje (Levo)
    Jaje od Azdaje (Levo)

    Posts : 7
    Join date : 2012-03-24
    Age : 34
    Location : Eninok, Dissal, 15000 Sad-Rahzem

    Character sheet
    Name: Al-Behar Ferizzi
    Race: Genie
    Gender: Male

    View user profile

    Back to top Go down

    Shezbah

    Post  Al-Behar Ferizzi on Fri Feb 07, 2014 11:36 pm

    SHEZBAH
    by Avram

    "Grad izgraden na reci paganske krvi, srušenim hramovima i spaljenim šumama"

    Zapis nepoznatog putnika


    Istorija: Shezbah je jedna od mnogobrojnih pustinjskih teritorija pod vlašæu Dissalskog Kalifa. Šeik Meldan Khabuti koji je u prošlosti predvodio pleme Al -Shez podigao je šatore blizu paganskih šuma na zapadu. Od tada je poèeo rat koji se završio napadom Dissalske vojske na veliko naselje pagana koje su oni na svom jeziku zvali "Drvok".
    Zajedno sa naseljem, spaljeni su hramovi posveæeni vendskim bogovima a veliki deo šume je izgoreo u napadu. Dissalsku vojsku je predvodio mladi plemiæ Jazid ibn Al-Aktal ibn Mansur ibn Sarjun ibn Naldoh ibn Mehdi Omejad, èije ime se sada retko pominje jer je govorio i pisao protiv Shabaha. U napadu je uèestvovalo preko stotinu dissalskih konjanika i nešto više pešadinaca iako dissalske legende govore da je Jazid ovaj napad izveo samo sa još dva prijatelja. Istorijski zapisi govore da je Jazid posle ove bitke postao miljenik Šeika Meldana i da mu je ovaj dao jednu æerku kao dar. Uskoro pleme Al - Shez naseljava mesto gde je bio stari Drvok i dižu gradiæ koji nazivaju Shezbah što na Dissalskom znaèi Kamen (tj. grad) plemena Shez. Jazid kao šeikov vojni zapovednik kreæe u pljaèkaške pohode i posle uspešnog upada u Silverglade vraæa se sa bogatim plenom. Zahvaljujuæi vilenjaèkom zlatu, gradiæ poèinje da raste.

    O gradu: Još od nastanka Shezbah je bio mesto gde se moglo kupiti sve. Ulièni prodavci nude sve. Poèev od nakita, staklarskih proizvoda iz Dis-Karema pa do robova, plaæenika i maèeva. Stara Dissalska poslovica kaže "Ako ti žena ne valja, a ti je prodaj u Shezbahu, ako hoæeš novi maè, a ti ga kupi u Shezbahu, a ako hoæeš da uradiš nešto pametno, a ti zaobiði Shezbah". Glavni razlog za ovakvu reputaciju grada su okolna naselja prepuna pljaèkaša. Ta naselja koja se nalaze pet do deset kilometara dalje od grada su privremena i nastaju kad neki od pustinjskih razbojnika odluèi da se malo odmori i razapne šator na duže vreme. Stanovnici ovih naselja èesto zalutaju i u sam grad i rasporede se po lokalnim kahvanama tako da èesto dolazi do sukoba. Krvave borbe na ulicama nisu ništa novo za stanovnike Shezbaha. Grad ima tri mahale i to "trgovaèku", "svetu" i "stari kamen."

    Trgovaèka mahala: Zauzima polovinu grada i sastoji se od mnoštva kamenih kuæica koje su prepune raznom robom. Izmedju kuæa gusto su zbijene drvene tezge a ima i trgovaca koji robu prodaju sa svojih leða. Kraðe i tuèe su èeste a dešava se i da neko bude pregažen ili se uguši u gužvi. Kahvane su mnogobrojne a najpoznatije su "Tri kamena" i "Crni Tefter". "Tri kamena" su podignuta na starim ruševinama tako da su kao temelj iskorišæena tri velika kamena (odatle i ime) a "Crni Tefter" je mesto gde veæina trgovaca broji, troši i gubi zaraðeni novac.

    Sveta mahala: Najmanja ali i najlepša mahala u gradu. U njoj se nalazi palata, hamam, Shabahov hram i kuæe dobrostojeæih graðana. Prostor izmedu kamenih graðevina je prekriven kamenim ploèama koje su izrezbarile ruke najboljih majstora u Dissalu. Red u mahali održavaju sveštenici ali i Mehberet-i.

    Stari kamen (grad): Najstarija mahala u kojoj žive "stare" porodice. Deo onoga što se prodaje u trgovaèkoj mahali se pravi u radionicama Starog kamena. Pljaèke i gužve su nešto reða pojava nego u trgovaèkoj mahali ali ih ima. Ovde se nalazi "najfinija" kahvana po imenu "Kahel" što znaèi "podvig". Kahvana se nekada zvala "Jazid Kahel", ali kada je Jazid proglašen za prognanika ime je promenjeno. Ovde se okupljaju slobodoumni dissalci pa se èesto dešava da se Mahberet-i pojave i odvedu nekoga iz kahvane.

    O Vlasti: Gradom vlada Šeik Feid ibn Jusuf Khabuti, potomak Meldana Khabuti-ja, osnivaèa grada. Feid je mlad vladar ali je od malih nogu pripreman za mesto na kom se nalazi. Oca je nasledio posle nesreæe u kojoj je ovaj nastradao. Feid se trudi da održi mir sa pljaèkašima koji nastanjuju granice njegovog grada a i sa ostalim susedima. Grad ima razvijene trgovaèke odnose sa Malvasijom, Sad-Rahzemom i mnogim drugim gradovima u unutrašnjosti.

    O Religijama: Kao i u veæini Dissalskih gradova, ni u Shezbahu nema mnogo mesta za druge religije. U gradu postoji Shabahov hram i što se veæine stanovnika tièe, to je sasvim dovoljno. Pre pedesetak godina Mehberet ibn Fuih, vrhovni sveštenik hrama, osnovao je posebnu religioznu vojsku koja èuva grad i hram. Sebe nazivaju Ib-Mehberet tj. Mehberetovi sinovi, iako su poznatiji kao Mehbereti. Lako se prepoznaju po crveno-crnim odorama, okruglim štitovima sa simbolom hrama i dugim kopljima. Kada nisu na stražarskim mestima, vojnici se prerušavaju u obiène gradane i odlaze u krème. Ukoliko neko govori protiv vere, kalifa, hrama ili Šeika vrlo brzo mu se gubi trag.

    Liènosti od znaèaja:

    Rahid: Vrhovni svešenik u gradu. Æutljiv i povuèen. Retko zalazi meðu ljude i dane provodi u molitvama. Gradani ga se pomalo plaše.

    Feid ibn Jusuf Khabuti: Mladi šeik, odluèan i dobar politièar. Vlada èvrstom rukom dok u spoljašnjim odnosima ima labaviji stav.
    Narod ga se plaši i to je ponekad izvor nezadovoljstva koje èak ume i da postane otvoren bunt.
    Ovakve pobune brzo bivaju uæutkane jer se drugaèije mišljenje od šeikovog ne trpi.

    Ramal Bahram: Najpoznatiji trgovac u gradu. Dug perèin ukrašen zlatnim nitima je najupeèatljivije obeležje bogatstva koje nosi.
    Uvek je sreðen i nakiæen i odaje utisak prebogatog èoveka. Bar jedna treæina trgovaca u gradu radi za njega, direktno ili indirektno a on je i glavni uvoznik Dis-Karemskog stakla ako i Svilodolske svile.

    Teglib: Zapovednik Mehberet-a. Krupan i jak èovek koji unosi strah u najèvršæe ljude. Totalno zaluðen verom i spreman da umre za nju.
    Nosi crveno crnu masku sa prorezima za nos, oèi i usta. Retki su oni koji su videli njegovo lice.

    Glasine:

    Jedan došljak je u kahvani "Kahel" isprièao da ima dokaze da je mladi Šeik Feid organizovao ubistvo svog oca kako bi preuzeo vlast. Došljak je tokom noæi nestao i nikada nije viðen...

    Prièa se da Šeik dopušta pljaèkašima da se nasele oko grada a da oni njemu zauzvrat daju deo plena.

    Postoje prièe o tome da je Rahid, vrhovni sveštenik, zapravo Mehberet koji nikada nije ni umro veæ je besmrtan lutao a sada se vratio.

    Kažu da je Rahid zapravo pravi vladar grada a ne mladi šeik. Neki èak tvrde da je i mladi šeik poginuo sa ocem a da "Rahid opsenama pravi da se ljudima prièini mladi šeik-"

    Ramal Bahram ne veruje u Shabaha veæ u nekakvu pagansku boginju trgovine koju zovu Waukeen. Nekoliko puta su ga Mehbereti privodili radi ispitivanja ali uvek je osloboðen.

    Teglib ima oraèke krvi i otuda njegova graða i snaga. Zbog toga nosi masku.

    Kada se Rahid pomoli Shabahu ovaj mu podari snagu i on onda navuèe masku kako ga ljudi ne bi prepoznali. Takvog Rahida stanovnici zovu Teglib i misle da je to neka druga osoba. Ovu prièu je proneo jedan stražar koji je navodno prisustvovao pretvaranju. Na žalost, stražar je veæ naredne veèeri skoèio sa stražarskog tornja.
    avatar
    Al-Behar Ferizzi
    Jaje od Azdaje (Levo)
    Jaje od Azdaje (Levo)

    Posts : 7
    Join date : 2012-03-24
    Age : 34
    Location : Eninok, Dissal, 15000 Sad-Rahzem

    Character sheet
    Name: Al-Behar Ferizzi
    Race: Genie
    Gender: Male

    View user profile

    Back to top Go down

    Ulef

    Post  Al-Behar Ferizzi on Fri Feb 07, 2014 11:47 pm

    ULEF
    ...Njihovi gradovi se dizaše u visine a sa kuće na kuću mogaše se preći mostovima koji behu sačinjeni od magle i vazduha. Tako govori predanje njihovo koje čuh od jednog gnoma Ulefskog...

    Odlomak iz knjige
    Lepote i Čuda Eninoka

    by Avram



    ...Daleko na zapadu, kako predanje govori, uzdizaše se kraljevstvo ljudi. Moćni u slavi i mudrosti svojoj behu vladari njihovi. Gradovi puni ljudi behu i svi behu zadovoljni. Ne bi u kraljevstvu tom siromašnog čoveka a gladan niko nikada ne bi. Ukrasti nešto beše nepotrebno i sramno i niko ne pož tuđe. Vekovima kraljevstvo cvetaše dok ne poče mračno doba....

    ..Tada dođoše zmajevi. U početku beše ih malo ali kako godine prolaziše, beše ih sve više. Zato kralj Morgien IV osnovaše red lovaca na zmajeve i samo najhrabriji pripadoše tu. Tri viteza ovoga reda behu dovoljna da ubiju bilo kog zmaja i tako počeše ratovi mnogi. Vatra pališe gradove, mačevi sekoše kroz tvrde ljušture i na kraju svemu dođe kraj...

    ...Tada u očaju shvatiše ljudi da zemlja njihova spaljena i uništena od mnogih bitaka leži. Sve glave okretoše se prema istoku i beskrajnom moru koje se zlokobno talasaše...

    ...Mnoge oluje stigoše ih na putu ali nijedna ne uništi brodove njihove jer na pramcu prvog broda stajaše Eldrun, sin Morgienov i držaše relikviju iz starine a ova tako sijaše da niko ne vide šta ona bi. Vođeni svetlošću predaka svojih stigoše do zemlje nove i naseliše se. Grad podigoše i ime Ulef dadoše mu što na njihovom jeziku značiše "spas". A spaseni behu oni zaista...

    ...Crkvu digoše visoko u nebo, kako običaj beše njihov i znajući da samo magija odbrani njihove živote, Izildhi, boginji magije ga posvetiše.....

    ...tajna pravljenja mostova od magle davno izgubljena beše te oni pozvaše gnomove šumske da im pomognu, i ovi obećaše da i u Ulefu mostovi magleni kuće spajaće...

    ...sveto drvo koje beše poneo iz domovine, zasadi Eldurn na samrti. I reči njegove poslednje behu: Neka sin moj drvo presadi kad krunu stavi i sin njegov posle njega. Ako drvo primi se, suđeno mu je da kralj bude...

    O zemlji: Ulef ima povoljan geografsko-politički položaj ali ta činjenica ne znači mnogo građanima Ulefa. Sam grad je građen u obliku petougla (što je ideal lepog za Ulefljane) i vrlo je dobro čuvan. Dvostruki zidovi i kule drže svakog neželjenog gosta podalje. Kapija grada je izgrađena u obliku dva lava koja su u borbenom zagrljaju i predstavlja jednu od najčvršćih kapija na Eninoku. Unutar zidina se dižu još jedne unutrašnje koje odvajaju plemstvo (potomke doseljenika) od građanstva.

    O Proizvodnji: Osnovna delatnost grada je trgovina. Sela iz okoline Ulefa su najveći prizvođači žita u ovoj regiji pa se Ulef izdržava i izvozom žita. Patuljačko udruženje zidara, juvelirnice, kovači i kožari kao i gnomovski creatorium doprinose ekonomskoj stabilnosti grada.

    Bitniji objekti u gradu:
    Krčma "Zlatni zmaj": Ispred ove krčme stoji pozlaćena statua zmaja koji kao da motri na prolaznike. Vlasnik je Half-elf Meanel, trgovac i ugostitelj. Krčma je vrlo otmena, čista i uređena sa ukusom. Sve unutra je skupo, kvalitetno i najbolje što novac može da kupi


    Krčma "Dva mosta": Krčma koja je meta gradske straže bar tri puta dnevno. Vlasnik je Abdul Al-Sehi debeli beduin iz Dissala. Dosta Dissalskih putnika se okuplja ovde kao i gomila sumnjivih osoba (da u Ulefu ima zločina ovde bi bila izvorna tačka istog). Čest prizor su kahva, rahatluk i dissalska muzika.

    Crkva Izildhe: Prelepo zdanje na kom se nalazi najviši toranj u gradu. Unutra se okupljaju sveštenici i vernici ove boginje kako bi joj se molili. Sveštenici su poštovani u gradu a dosta njih su ujedno i čarobnjaci-predavači na akademiji. Poglavar crkve i predavač osnovnih tehnika divinacije na akademiji je Leodir, mistik koji vodi računa o crkvi. On je mudar i inteligentan, govori jako tiho, ima kratku prosedo-riđu bradu i gotovo potpuno crvene oči. Priča se da on jedini zna šta je zapravo relikvija iz predanja (privilegija vrhovnog sveštenika) i da je on i čuva negde u hramu.

    Ulefska akademija: Mesto gde se može naučiti sve.. Najbolji magovi iz grada predaju ovde i uče nove generacije magijama.
    Biblioteka: Jedna od većih na Eninoku. Sadrži veliki broj knjiga kako magijskih tako i običnih (veći akcenat je ipak na magijskim)

    Bolnica: Nalazi se u sklopu crkve i mesto je gde se leče duh i telo građana Ulefa


    CREATORIUM: Construction of Rare Excellent and Amazing
    ThingsOperated by Rare Illusions and Universal Magics
    Ako želite da provedete nešto vremena sa gnomovima koji izmišljaju spravice...pravo mesto. Na samoj zgradi se nalazi lebdeća kugla prečnika 3 metra oko koje se okreću prstenovi. Kako cela skalamerija nije fiksirana često se dešava da odleti i kotrlja se niz grad. Jedna od stvari koju gradska straža mrzi je "potera za kuglom". Ovi gnomovi su trebali da naprave maglene mostove između kuća ali njihov krajnji domet je bio da stvore izmaglicu koja sada konstantno lebdi iznad grada. Archconstructor Ulefskog Creatoriuma je trenutno Murlig Herbuli, stari gnom iz severnih šuma.

    Centar grada: Nalazi se unutar sopstvenih zidina. Prepun prelepih vrtova, fontana i parkova... U jednom od parkova (najvećem - "Kraljevskom") se nalazi zasad svetog drveta Ulefskog (izgleda kao jabuka ali je modro-plave boje i ima kiselkast ukus)

    Spomenici: četiri spomenika se nalaze izvan gradskih zidina i na njima je starim jezikom ispisana istorija Ulefa.

    O Stanovnicima: Potomci starog naroda sa zapada, Ulefljani imaju karakterističnu crvenu kosu i braon-crvene oči. Svi su visoki i lepo građeni a njihov izgovor slova "r" (kotrljajuće i naglašeno) je verovatno njihova najprepoznatljivija osobina. Stražari su jako prijatni i efikasni ali se po njima vidi da im je to u opisu radnog mesta. Ostali građani (i stražari kada nisu na dužnosti) su jako hladni i nezainteresovani za bilo šta oko sebe. Kako neki bardovi tvrde, ako zabaviš Ulefljane položio si konačni ispit. Primetna je razlika u odevanju između Ulefljana i ostalih stanovnika Eninoka. Nose se široke svilene haljine toplih boja i obavezan detalj je duga pletenica prebačena preko ramena. Stražari nose lančane oklope, duga koplja i štitove sa simbolom grada. Tunike su im sive boje a kacige su ukrasne.

    Poseban stalež su "Lovci na zmajeve". Ova organizacija datira iz daleke prošlosti i većina sadašnjih pripadnika ovog reda nikada nije ni videla zmaja....

    O Vladarima: Vladar naroda Ulefa i lord grada (nosi i počasnu titulu kralja prapostojbine) je Tolendor Brag, otmen i hladan čovek pun sebe. Smatra porodičnu istoriju najvažnijom stvari u životu i često vidi sebe kao najvećeg vladara na Eninoku. Priglup je i nezainteresovan za narod. Ima kratku riđu kosu i dugu pletenicu (gotovo do kolena).

    Ostale ličnosti od značaja: Sorden je savetnik gradskog lorda i jedan je od najsposobnijih u gradu. Mlad, sposoban, brzo donosi odluke i ume da nagovori Tolendora na sve. Veseo, priča brzo i uvek je nasmejan. Ima dugu plavu kosu (jedan je od retkih ne-plemića na tako visokoj funkciji) i crvenkaste oči.
    Kraljevi gardisti su blizanci Domur i Tomur. Ponosni ratnici, najjači i najsposobniji generali. Dosađuju se na dvoru gde ih lord tera da nose zlatne odore i tradicionalne kape (koje su crvene boje i po merilima većine stanovnika Eninoka-smešne) Domur je vođa Ulefskih lovaca na zmajeve a Tomur je prvi vitez istih (oni su jedini pripadnici reda koji su videli zmaja)
    Silen, dvorski umetnik i povremeno Lordov psiholog. Otmen i nadaren, mrzi kada ga lord uči umetnosti. Skrhan tugom i bolom zbog tragičnosti i besmisla života.
    Gorlen Brag, sin Tolendora i budući lord grada je derište staro sedam godina. Ima riđu kosu i pege po licu. Zadirkuje koga stigne i trudi se da zasluži titulu najdosadnijeg stvora na Eninoku. Priča se da ima velike sklonosti ka magiji.

    Glasine:
    Meanel, vlasnik "zlatnog zmaja" je doušnik vojvode Archibalda.
    Abdul Al-Sehi, vlasnik "Dva mosta" je duh iz lampe... prepričava se kako je jedan vitez pokušao da nađe njegovu lampu (pa je našao negovu ženu Latifu u krevetu pa mu je ona objasnila da njen muž nije duh iz lampe ali Abdul se baš tada vratio i prekinuo ih u "razgovoru" )
    U crkvi se čuva relikvija...
    Gorlen Brag je pretvoren u nekakvo biće (kao krivac se navodi Murlig Herbuli) pa je trenutno odveden negde kako bi ga vratili u pređašnje stanje (Leodir navodno održava iluziju deteta po ceo dan kako se priča ne bi širila)
    Sorden je zapravo vladar grada a samo se krije iza lika Tolendora Braga...
    avatar
    Al-Behar Ferizzi
    Jaje od Azdaje (Levo)
    Jaje od Azdaje (Levo)

    Posts : 7
    Join date : 2012-03-24
    Age : 34
    Location : Eninok, Dissal, 15000 Sad-Rahzem

    Character sheet
    Name: Al-Behar Ferizzi
    Race: Genie
    Gender: Male

    View user profile

    Back to top Go down

    Slobodni Gradovi - Nithal

    Post  Al-Behar Ferizzi on Fri Feb 07, 2014 11:51 pm

    NITHAL
    by Avram

    Istorija:

    Prošlost ovog grada seže nekoliko hiljada godina unazad, do vremena kada se vilenjačko kraljevstvo prostiralo preko celog Eninoka. Vilenjačkom porodicom Saenath je u to vreme vladao Nithael, peti lord od belog lava. Nakon što je njegova porodica izgradila neke od najlepših zdanja u Mirrimbarskoj šumi, lord je poveo deo porodice na zapad i tamo počeo da “gradi” naselje, na samoj obali zapadnog mora. Nithael je počeo ovo delo kao vilenjak srednjih godina a grad je je dovršio njegov sin Eathoniol, tri stotine godina nakon što se Nithaelova zvezda ugasila.


    Izgled:

    Ceo grad je nastao izrastanjem ogromnog drveća i njegovim međusobnim uplitanjem i srastanjem. Grad se nalazi na brdovitom terenu pa se u njega može ući samo ako se prate davno stvorene staze. Ogromno drveće je od pojedinih grana stvorilo staze, neki delovi stabla su postali naseljive kuće, a lisnate grane su napravile čvrste zidove. Deo grada nalazi se upravo u krošnjama a deo je na zemlji, gde se mogu videti kućice nastale uplitanjem korenja okolnog drveća. Tri velika drveta koja rastu pored vode, pustila su korenje desetak metara daleko, pravo u more. Ovo korenje služilo je za pristajanje malih vilenjačkih brodića. Postoje i kuće koje su jednostavno izrasle iz zemlje. Drvo koje ih čini je počelo da niče i već na visini od dva-tri metra počelo da se savija ka zemlji. Grane su počele da se međusobno upliću a stablo je, kada je dodirnulo zemlju, počelo da se uvija oko sebe i raste na gore. Dugim procesom izrastanja, koji je trajao desetinama godina, stvorene su kuće, nastale potpuno prirodnim putem. Grad iz daljine izgleda kao šuma na brdu i tek se iz blizine može videti da je u pitanju naselje.

    Najlepši prizor je Nithalova palata, koju čine sedam stabala, različitog drveća, koja su upletena u prelepu zgradu. Na palati se nalaze prozori koji su listovi jednog drveta i koji postaju sve prozirniji što je sunce slabije. Na ovaj način je u palati uvek ista količina svetlosti. Na vrhu palate se nalazi ogroman ravan prostor koji se koristio za proslave, a nekada i kao mesto na koje su sletali veliki zmajevi zapada, kada su dolazili da se u ovom gradu odmore od dugog leta preko mora. Ispred palate je veliki trg popločan mahovinom, koja je tvrda kao kamen.

    Novija istorija grada:

    Tokom velikih kriza vilenjačkog društva, prodica Saenath se vratila u Mirrimbar kako bi pomogla oporavak kraljevstva. Tada je grad ostao napušten i bez stanovnika, sem što bi ponekad neki zalutali zmaj sleteo da se odmori na par dana a onda bi i on nastavio put na istok. Tokom ratova u zapadnim zemljama, čak i zmajevi su prestali da svraćaju jer su bili zauzeti pohodima velikih razmera. Grad je ležao zaboravljen sve dok Eldrun, sin Morgienov, princ zapada, nije kroz njega proveo svoj narod, u potrazi za novim domom. Oni koji će kasnije osnovati Ulef, videli su ovaj grad i neki su poželeli da se tu nastane. Većina je ipak bila protiv, uključujući i princa, jer su smatrali da je napušteni grad mesto na kom žive zle sile. Tako je većina pratila svog princa na istok, ali pojedinci su ostali da okušaju sreću u ovom gradu.

    Tako je Nithal dobio prve ljudske stanovnike koji su danima samo šetali stazama pokušavajući da spoznaju sve njegove lepote. Dugo su živeli na ovom mestu trudeći se da sačuvaju lepotu i blistavost mesta. Sve generacije su polagale zakletvu da će očuvati prirodu i da neće povrediti dušu grada. Na pristaništu su vilenjačke ratne brodove zamenile ribarske barke, a na vrhu palate se nisu ispredale priče o Corellonu Larethian-u već o starim kraljevima zapada i moćnim zmajevima vatrenog daha.
    Nešto kasnije u grad su počeli da pristižu i drugi ljudi. Čak i danas stanovnici polažu istu zakletvu a priroda oko grada izgleda kao da u njemu i dalje žive vilenjaci.

    Novi doseljenici izlaze pred savet i predstavnike druida i Relkathove crkve, i ako dobiju dozvolu da se nasele u gradu, dobijaju jednu od kuća na korišćenje. Ovo pravo zadržavaju i njihovi potomci. Sva imovina grada je istovremeno i imovina svakog građanina.

    Nithal je centar okupljanja eninočkih bardova, koji u prekrasnom gradu često nalaze inspiraciju za svoje pesme. Kako je poznat i kao grad neutralnosti, Nithal је ponekad i mesto gde se sklapa mir ili se dogovara neki veliki posao.


    Zdanje najbliže gostionici tj. taverni je jedna dugačka zgrada od gusto upletenih puzavica, u kojoj stanovnici grada jedu. Sve što se ulovi, ispeče ili na drugi način napravi, deli se ravnopravno između svih građana i putnika koji se zateknu u gradu. Oni su svi pozvani da dođu u ovu halu da jedu i piju i čak vrlo često poslušaju pesmu ili poemu nekog putujućeg barda. Putnici su u početku iznenađeni ovim načinom podele imovine koja vlada u Nithalu, ali se brzo naviknu.

    Čak se i građani ponekad osete neprijatno, jer shavataju da iako žive u gradu, on na neki način nije njihov, već su svi oni gosti koji su se malo duže zadržali.

    Religija:

    Kako je broj stanovnika rastao, tako se u grad uvukla jedna religija koja je vremenom postala dominantna. Reč je o Relkathovoj crkvi. Privučeni pričama o lepoti ovog mesta, Relkathovci su krenuli na hodočašće i kada su se prvi hodočasnici uverili da su priče tačne, hodočašća su postala sve češća. Vremenom je crkvu prihatilo dosta stanovnika i uskoro je to postala glavna religija.

    U grad je vremenom došao i određen broj druida. Visoki druid, Surunil, je pre oko deset godina sišao u prostorije palate koje su ispod zemlje. Tamo je sasvim slučajno našao vilenjačke rune na jednom korenu koji je sačinjavao zid prostorije. Kada je uspeo da dešifruje runu, korenje se razmaklo i otvorio se prolaz u novu prostoriju. Tamo je Surunil pronašao mnoštvo vilenjačkih zapisa i počeo je da ih proučava. Od tada ga je retko ko viđao a onda je jednog dana izašao na veliki trg. Tamo je zasadio seme hrasta. Sedam narednih dana, govorio je čudne reči i stajao na trgu a drveće koje je zasadio, raslo je neverovatnom brzinom, i istovremeno se uvijalo, srastalo i povezivalo. Sedmog dana, na trgu je stajalo zdanje slično vilenjačkim kućama u okolini. Ova zgrada nije imala lepotu, finoću i smislenost, koju su imale vilenjačke kuće koje su rasle vekovima, ali bila je zgrada koja je dokazivala da su druidi saznali tajnu vilenjačke gradnje. U ovoj kući se danas okupljaju druidi.
    Visoki sveštenik Relkatha, Begunar, koji je zajedno sa Surunilom proučavao zapise, već sledećeg dana je izašao na isti trg, praćen sa tri niža sveštenika. Ova tri sveštenika su naočigled svih izvršili samoubistvo a Begunar je zasadio Relkathovo seme u njih. On se takođe nekoliko dana molio i to nad telima, a drveće koje je počelo da raste iz tela mrtvih sveštenika uskoro je formiralo jednostavnu, okruglu kuću sa kupolom od gustog lišća. Istog dana je ova kuća proglašena Relkathovim hramom.

    Tako u gradu postoje dve grupe vernika, oni bliži Relkathovim učenjima i oni koji se trude da u sebi osete jednostavnost i lepotu prirode.

    Grad je dobio i novo groblje koje liči na drvored a ovakav način sahranjivanja su odobrili čak i druidi. Na ulicama se mogu videti i razne životinje, od sitnih glodara do ponekog vuka ili čak i medveda. Čak i životinje shvataju da je ovo jedinstveno mesto tako da su i nesporazumi među njima jako retki.

    Vlast:

    Vlast u gradu dele Relkathovi sveštenici, druidi i oni koji sebe nazivaju “Savet Prvih”. Ovaj savet čine potomci prvih doseljenika i smatraju se plemstvom. Druidi često sputavaju uništilački duh Relkathovaca, ali je često neophodno i da sputaju ekonomsko-političke namere saveta, koje bi dovele prirodu u opasnost. Na ovaj način grad se nalazi na tankoj liniji između čuvanja prirode i razvoja. Takođe, savet često igra ulogu pomiritelja između druidskog kruga i Relkathove crkve, koji se često nađu u sukobu oko vernika, iako su im ciljevi za očuvanje prirode zajednički. Ova trostruka vlast ima dosta mana, ali stanovnici tvrde da ona ima i svojih prednosti. Oni tvrde da tek uz prisutnost sva tri elementa vlasti, građani mogu biti sigurni da je njihova sudbina u pravim rukama.
    Savetom trenurno presedava Egonir Flanemor.

    Diplomatske kontakte Nithal gotovo i da nema. Povremeno se članovi saveta sastanu sa ulefskim plemićima kako bi ugovorili stvaranje velikog saveta zapadnih naroda, ali je za sada ideja ostala na papiru. Bothwell i Dvograd imaju trgovačke ugovore sa gradskim trgovcem i to su jedina dva grada koja direktno uvoze Nithalski med sa orasima i rendanim začinima.

    Što se vojske tiče, ne postoji velika vojna sila. Grad se i danas od neprijatelja čuva onako kako su ga i vilenjaci čuvali hiljadama godina ranije – u okolnim šumama. Naime, još od početka naseljavanja, stanovnici su se navikavali na život u šumi i danas je većina sposobna da se u njoj snađe. Ovi odredi šumara redovno patroliraju okolnim šumama i visoravnima kako bi obezbedili sigurnost svog naselja. U samom gradu postoji neka vrsta milicije koju čine plemići iz Saveta Prvih.

    Ko zaista vlada:

    U Nithalu, se ne može sa sigurnošću reći ko vuče konce. Jedni tvrde da su to Relkathovci, drugi navode druide kao prave vladare, a treći kažu da su to plemići iz saveta. Čini se da vlast zaista maju svi pomalo i da baš zbog toga i treba nekoliko dana da se ovde donese bilo kakva odluka.

    Čini se da velike eninočke gilde nisu napravile veće ispostave u gradu, tako da je Nithal prilično bezbedno mesto. To se donekle može objasniti skromnim životom i malim zahtevima lokalnog stanovništva. Ovde se ne obrće ogromna količina zlata kao na primer u Dvogradu, tako da je neisplativo organizovati bilo kakvu gildu.

    Ekonomija i diplomatija:

    Nithal predstavlja jedan zatvoren sistem i stanovnici dobijaju većinu svojih potreba u samom gradu ili neposrednoj okolini. Trgovina se obavlja isključivo morskim putevima. Na svim pijacama Eninoka, jako su cenjeni med, riba i sirevi iz Nithala. Uvoz je minimalan jer žitelji žive skromno.


    Važne ličnosti

    Egonir Flanemor, presedavajući savetom i jedan od najistaknutijih plemića u gradu. Riđa kosa i braon oči odaju njegovo zapadnjačko poreklo, očuvano tokom vekova. Sposoban i odlučan vladar, ali pod jakim uticajem ulefskog plemstva. Ima ideju o proširenju grada i naseljavanju velikog broja novih stanovnika, čemu se oštro protivi druidski krug.

    Surunil je visoki druid, poreklom iz Silver Glade-a. Star čovek čije izborano lice liči na koru hrasta a seda kosa izgleda kao bleda morska trava. Mudar ali povučen starac, na čijim plećima je očuvanje balansa u gradu

    Begunar Famuril, vrhovni sveštenik Relkathov u gradu, Čovek kratkog fitilja koji sve što radi, radi brzo, nepormišljeno i najčešće pogrešno. Nekada je bio među najfanatičnijim relkathovcima ali se sa godinama smirio i povukao.

    Ebeur Flanemor, plemić i rođak Egonira Flanemora. Trenutno vrhovni gradski trgovac, a na to mesto je stigao nedavno. Mnogi tvrde da je ovu prestižnu funkciju zaradio preko rodbinskih veza. Svestan važnoti svoje funkcije ali pomalo nespreman za nju. (sve što gradu preostane od zaliha, čuva se u posebnim odajama u blizini palate. Gradski trgovac stupa u kontakt sa kupcima i određuje cenu, uslove i ostale detalje trgovine. Dobit ide u gradsku kasu, odakle se novac dalje troši na najpotrebnije stvari)

    Kathuri, legenda među lokalnim šumarima. Retko ko ga je video ali tvrde da je najbolji strelac na zapadu.

    Glasine:

    Priča se da vilenjaci žele da povrate grad.
    Surunil i Begunar su zmajevi.
    Ispod grada su ogromne katakombe pune vilenjačkog blaga.
    Bothwellski i dvogradski trgovci se žale zbog skorog povećanja cena, za koje je po njima kriv novi gradski trgovac.
    Kathuri je zapravo neki vilenjak koji se skriva po šumama.
    avatar
    Al-Behar Ferizzi
    Jaje od Azdaje (Levo)
    Jaje od Azdaje (Levo)

    Posts : 7
    Join date : 2012-03-24
    Age : 34
    Location : Eninok, Dissal, 15000 Sad-Rahzem

    Character sheet
    Name: Al-Behar Ferizzi
    Race: Genie
    Gender: Male

    View user profile

    Back to top Go down

    Shwei-Ar

    Post  Al-Behar Ferizzi on Fri Feb 07, 2014 11:55 pm

    by Avram (deo GM Ranka sam ovde preskočio...)

    "Shabah stvori ženu i time ubi muškarca."
    Al-Behar Ferizzi ...

    Tako se desilo da sam se našao na tlu severnih zemalja. Te 61. noći od početka svog dugog puta bio sam blizu granica Swei Ar-a i tamo videh jednu devojku-ratnicu. Pošto nas Shabah uči da je ženi mesto kod kuće, a ne u ratu, krenuh nevidljiv za ovom devojkom. Bila je jako visoka i mišići su joj bili veoma izraženi. Bila je oskudno obučena, a u ruci je nosila koplje. Kretala se spretno i oprezno ali i pored toga upala je u zasedu koju su postavili lokalni drumski pljačkaši. Bilo ih je ukupno četvorica, i kada sam već pomislio da je ovo kraj za ratnicu ona me je uverila u suprotno. Pre nego što sam stigao da bilo šta uradim, ona je odskočila i koplje je sevnulo nekoliko puta. Pljačkaši su u sekundi bili mrtvi, a devojka je stajala i osluškivala da li je njena akcija privukla nečiju pažnju. I dalje je stezala koplje kojim je baratala bolje nego bilo koji muškarac kog sam sreo u svom dugom životu.
    Kada se uverila da je sama, nastavila je svojim putem i uskoro se priključila grupi od oko pet stotina slično obučenih i naoružanih žena.

    Nisam imao ideju zašto su se okupile na ovom mestu pa sam rešio da se zadrzim u blizini neko vreme. Naredno jutro je promenilo mišljenje koje sam do tada imao o ženama. Izronio sam iz jezerceta u kom sam proveo noc i vratio se do poljane. Tamo je sada bilo jos više devojaka i žena (verovatno su stigle tokom dana i noći) i sve su stajale u savršeno organizovanoj borbenoj formaciji. Na suprotnoj strani polja video sam gomilu visokih plavokosih muškaraca (vendskih ratnika), kako mumlaju, psuju i vređaju ratnice.

    Tada ispred devojaka iskorači jedna žena tridesetih godina i progovori silovitim glasom: "Sestre! Ratnice Swei-Ara! Danas branimo svoju zemlju od varvara koji žele da nam je otmu! Pogledajte tu gomilu glupavih i neobrazovanih seljaka koji su krenuli da pljačkaju i siluju, pale i piju! Pogledajte ono od čega smo davno pobegle! Stoje tamo i ne napadaju, jer se nadaju pojačanju sa istoka! Nadaju se da će uskoro stići njihova braca koja su još veći pljačkasi i ubice! Ali uzalud se nadaju! Naše sestre - izviđačice su obavile svoj posao! Potplatile su one koji su se dali potplatiti, zavele su njihove velikaše i otrovale ih, dale su svoje telo njihovim najboljim ratnicima koji se narednog jutra nisu probudili, a zatim su tiho nestale! Sada je na nas red! Zgrabite svoja koplja i pokažite neprijatelju svoju snagu! Ako danas ne uspemo, umrećemo ponosno kao prave ratnice u najlepšem jurišu ikada viđenom! Pratite me u slavu!" Sa tim rečima govornica je potrčala ka zbunjenom neprijatelju, praćena sa 700 devojaka i zena. Taj juriš ću pamtiti dokle god sam živ, jer zaista beše najlepši koji sam ikada video. Vendi su se brzo rasuli, demoralisani zastrašujućim naletom i ratnim pokličem ratnica. Dovoljno je reći da nisu ponovo pokušali da osvoje Swei-Ar u narednih 50 godina.

    Među ratnicama primetio sam i mnoštvo devojaka sitnije građe koje su bile lakše naoružane i oklopljene. Takođe su bile izazovnije obučene i sve su bile jako lepe. Kasnije sam saznao
    da su upravo to "izviđačice" koje su sprečile dolazak pojačanja. Fasciniran njihovim izgledom i sposobnostima (kako u borbi tako i van nje) pokušao sam da saznam više o njima i njihovom narodu uopšte. Tako sam uspeo da dođem do jednog primerka knjige koja se zove "Sestre Senki", a napisala ju je Ratna Matrijarh Swei-Ara Milithela Seanel. Delo se sastoji od mnoštva priča koje veličaju sposobnosti i uspehe izviđačica, ali najzanimljiviji deo knjige su "50 pravila". Ove kratke misli poznatih vladarki Swei-Ara i same autorke, su smernice za svaku devojku koja želi da postane izviđačica. Ovde navodim samo najzanimljivija od njih sa redim brojem iz originala:

    1. "Žena je superiornija od muškarca."
    Serthiela Melghi Druga Matrijarh Swei-Ara

    3. "Izviđačica nije jaka kao ratnica, ali je zato brza, spretnija i lukavija od nje."
    Elthia Smelthin Zapovednica Izviđačica

    6. Uvek veruj svojoj intuiciji.

    7. Žena nikada ne greši prilikom donošenja odluke.

    11. Napad koji neprijatelj ne očekuje je najbolji.

    17. Redovno usavršavanje dovodi do perfekcije.

    25. Stavljaj svoje sposobnosti na probu, makar i po cenu svog života.

    27. Izviđačica može da preživi u svakom okruženju.

    31. Ne postoji nerešiv problem.

    32. Dovedi sebe u nepoznatu situaciju. Nađi izlaz iz nje. Uradi to ponovo.

    44. Budi spremna da iskoristiš svoje telo kao sredstvo za postizanje cilja.

    46. Muškarci su pored tebe kao glina u rukama vajara.

    47. Laži i obmane su tvoji prijatelji.

    48. Glasine i senke su tvoje sestre.

    50.* "Žena je superiornija od muškarca."
    Serthiela Melghi Druga Matrijarh Swei-Ara
    _____________________________________________________________________________________ *pažljivi čitaoci ce videti da je 50. pravilo isto kao 1. što ima za cilj da opet naglasi
    superiornost žena nad muškarcima, na kojoj se u Swei-Aru jako insistira.
    _____________________________________________________________________________________

    Što se porekla ovih devojaka tiče, ne postoje jasni i precizni odgovori. Sudeći po gradji i boji kose i očiju, moglo bi se zaključiti da su one Vendi. Međutim i vladarke Swei-Ara i vladari Venda se oštro protive takvom zaključku. Sa druge strane imena i običaji bi mogli poslužiti kao veza stanovnica Swei-Ara sa vilenjacima. U prilog ovoj teoriji ide i činjenica da su severni dijalekt ljudskog jezika i vilenjački jezik ravnopravni u Swei-Aru. Takođe postoje spisi koji govore da je Prva Matrijarh Saela Elinghol došla na vlast 364. godine po lokalnom računanju. Međutim ista matrijarh se pominje i kao predvodnica velikog pohoda koji je proširio granice Swei-Ara, a odigrao se 686. godine tj. 322 godine kasnije! Matrijarh je izgubila život u pohodu, a na njeno mesto dolazi 686. godine Serthiela Melghi koja umire u borbi 798. godine tj. posle 112 godina vladavine, pri čemu u spisima stoji da je i tada ona bila mlada, citiram: "...U cvetu mladosti ona pade..." !

    Ovi spisi su često zanemarivani kao istorijski nebitni i kao plod narodne mašte, naročito zato što su i Vendi skloni sličnim preterivanjima. Zato su ove "greske" u godinama čak korišćene kao još jedan dokaz prve teorije. Pošto nas Shabah uči da ako nismo sigurni koji put od dva je pravi, napravimo treći, ja sam o ovome stvorio sopstvenu teoriju. Po toj teoriji Prva Matrijarh i njene pratilje su bile vile iz severnih šuma, koje su iz nekog, za sada nepoznatog, razloga napustile svoje domove. Naselile su prostore današnjeg Swei-Ara i tamo pokorile Vende. U nedostatku vilenjaka bile su primorane da rađaju decu sa Vendima, tako da je već naredna generacija bila polu-vilenjačka.

    Svaka naredna generacija je gubila sve više od svog vilenjačkog nasleđa i posle mnoštva vekova, stanovnice su postale prave žene (sa ponegde primetnim karakteristikama vila). Kako su bile organizovane u matrijarhat i nikada nisu bile osvojene od strane Venda, zadržale su vilenjačke običaje (modifikovane), vilenjačka imena i jezik...

    Odlomak iz knjige "Čuda i lepote Eninoka" od Al-Behar Ferizzi-ja
    avatar
    Al-Behar Ferizzi
    Jaje od Azdaje (Levo)
    Jaje od Azdaje (Levo)

    Posts : 7
    Join date : 2012-03-24
    Age : 34
    Location : Eninok, Dissal, 15000 Sad-Rahzem

    Character sheet
    Name: Al-Behar Ferizzi
    Race: Genie
    Gender: Male

    View user profile

    Back to top Go down

    Re: Zemlje Eninoka

    Post  Sponsored content


    Sponsored content


    Back to top Go down

    View previous topic View next topic Back to top

    - Similar topics

    Valhala :: IGRE :: RPG :: Eninok

     
    Permissions in this forum:
    You cannot reply to topics in this forum